БХРТ, ФТВ - сједи, ЈЕДАН!

Ваљда то и јесте основна улога, али и љепота рада у медијима, који правовременим информисањем, упутствима и апелима у критичним тренуцима могу да помогну хиљадама људи и сачувају бројне животе.

Слиједећи морална начела, али и основну улогу медија и приватни и јавни медији у кризним ситуацијама полажу испит и професионалности и хуманости. Тако је било и ових дана.

У БиХ постоје три јавна емитера које плаћају грађани да би радили у њиховој служби и интересу: РТРС, РТВ ФБиХ и БХРТ. Највише новца грађана у тој расподјели добија БХРТ 50 одсто, па би самим тим и његова одговорност и обавеза према онима који га плаћају требало да буде највећа.

И док је другим медијима, што локалним, што приватним, на вољу и на савјест да ли ће или неће испунити професионалну и етичку мисију, јавне емитере на то обавезује и закон по којем је њихова улога и смисао постојања информисање у служби јавности.

РТРС је своју мисију остварио емитујући цјелодневни ванредни програм посвећен поплавама које су похарале читаве градове, као што је тај испит положио и у поплавама 2010. И у великом сњежном невремену 2012. Захваљујући Радију РС и Хеликоптерском сервису у том сњежном невремену спасена је цијела колона возила заробљених у сметовима код Фоче.

А шта се догодило са друга два јавна емитера? И ФТВ и БХРТ, осим веома штурих повремених вијести о природној катастрофи са којом се борило стотине хиљада људи, нису ни помислили да прекину редовни програм и зауставе емитовање што домаћих, што турских серија које није имао ко да гледа.

Ако би олакшавајућа околност могла да буде да се два јавна емитера нису снашла првог дана катастрофе, шта је оправдање за истрајавање на тој програмској схеми?

Многи ће разлоге за професионални дебакл образложити ставом да за ФТВ и БХРТ не постоји ништа, па ни катастрофалне поплаве, ако се оне дешавају изван Сарајева. Могуће да то јесте један од разлога, али не и суштински. Суштински разлог је непрофесионализам и потпуна неодговорност и према професији и према друштву у чијем интересу су основани да раде.

Тешко ће јавни емитери моћи да оправдају тај и професионални и људски дебакл за који би оснивач морао да им испостави рачун, у име грађана, јер независност јавних сервиса не претпоставља независност од обавезе да се ставе у службу јавности у ванредним приликама. Ту нема политике, ту се ради о суштини постојања медија.

Улогу јавних медија у ФБиХ замијенили су грађани на друштвеним мрежама, а генерално први пут су се "Фејсбук" и посебно "Твитер" у овој катастрофи показали као брзо и веома корисно средство.

Сваке секунде твитераши у РС, ФБиХ, Србији, објављивали су гдје се налазе угрожени људи, контакте за помоћ, упутства гдје и шта је хитно потребно, позиве волонтерима да иду на насипе. "Не знам да ли су твитераши спасили преко 2.000 живота, али нека смо спасли барем један - и то би било довољно", написао је један од њих.

Моћ "Твитера" и ФБ први пут је схватила и искористила и Влада РС, која је све информације емитовала истога часа на српском и на енглеском језику, не чекајући њихову медијску обраду. И то је био одличан потез.

И онда када медији нису имали информације, нису знали или су имали прекид програма, људи су на друштвеним мрежама помагали једни другима. Тако је на ФБ профилу министра просвјете РС Горана Мутабџије Сара Бабић поставила потресну поруку за Игора Пејановића из Ђачког дома Добој. Порука је гласила: Игоре, поручили су ти мама и тата да ако вас данас пусте из Добоја не покушаваш ићи кући, јер је Шамац поплављен па нећеш моћи доћи до куће. Рекли су ти да дођеш код мене ако будеш ишао возом, код тетке Милене ако идеш аутобусом или да идеш у Дервенту са другарицом Слађом код тетке Душанке ако се не може проћи у Модричу. Ако кренеш за Модричу, покушај ми се јавити. Молим све који виде ову поруку а у контакту су са Игором Пејановићем да му је пренесу. Дијелите ову поруку, молим Вас!

Не знам тачно шта је било послије, али сам сигурна да је захваљујући многим људима, који су поруку брзином муње дистрибуисали друштвеном мрежом, стигла на вријеме до Игора.

Али да се вратимо медијима. Јасно је да су БХРТ и ФТВ пали на тесту професионализма и срушили камен темељац свог постојања. Међутим, како год да су новинари одговорили или нису задатку, охрабрује чињеница да су људи (чак и они под лажним аватрима) преузели ствар у своје руке, не чекајући јавне медије да се смилују и раде свој посао. И положили су најтежи животни испит, испит хуманости. Спасили су много више од 2.000 живота. Спасили су наду и вјеру у људску доброту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.