Безобразлук на максимуму
Осигураник који, на примјер, иде на радиотерапију лично не плаћа коришћење ове услуге, већ Фонд здравства за све осигуранике који болују од малигних болести у потпуности финансира ово право и то на начин да директно за услугу болницама плати све рачуне.
Овим једноставним примјером Фонд је на свом сајту представио предности и широк спектар права која имају они који су регуларно осигурани.
Појаснили су и то да неки од њих у једном дијелу плаћају партиципацију приликом коришћења здравствене заштите, подизању лијекова на рецепт или лијечењу изван Републике Српске. Што је ситница, ако се упореди са рачунима оних који се лијече, а нису осигурани.
У наставку текста појашњава се начин на који се остварују ова права и тамо пише да је први корак обавезна пријава на здравствено осигурање, али и то да мора неко за вас редовно уплаћивати доприносе.
И баш ту у причу се укључује (или би бар требало) пословна заједница чија је то дужност. Подаци Фонда кажу да се та обавеза често крши наочиглед контролних органа, а на уштрб радника који желе да, као пацијенти, остварују своја горе наведена права.
Послодавци не би били то што јесу да им држава често не иде низ длаку и гледа кроз прсте, али је таква тактика очигледно контрапродуктивна јер им је безобразлук код политике (не)плаћања доприноса одавно на максимуму. Најсвјежији примјер је укидање ванредног стања које подразумијева престанак бенефиције бесплатног осигурања за све и знак за послодавце да морају да наставе тамо гдје су стали прије короне.
Пролонгирани су рокови, али појединци и даље неће или не желе да уплате доприносе. То што 46.000 радника и даље нема здравствено осигурање очигледно никога не брине јер се, за сада, као једини вид реакције на ову друштвену девијацију појављују изјаве синдикалних вођа. Траже казне и кривично гоњење, а њих ни у причи.
Послодавци се правдају уз паролу “Нисмо сви исти” и упиру прст у јавни сектор као највеће неплатише, али и државу која управо због тога неће сама против себе па да, на примјер, блокира рачуне локалне заједнице која не измирује обавезе својим радницима. И тако годинама, све се заврши са бомбастичним насловима у медијима па се временом проблем сакрије под тепих.
Све до момента кад се први послодавац драстично казни и на тај начин се да примјер осталима. Али тај филм очигледно нећемо гледати јер у оном који проживљавамо главни глумац увијек остаје на ногама јер је добар са свима па му је самим тим све и опроштено.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
