Безобразлук Без граница
Душе невиних гаравичких жртава, ни након 79 година од стравичног покоља не могу да почивају у миру. Из године у годину, Гаравице, као и многа друга српска стратишта на мети су оних који желе да умање жртву, да прекроје историју, избришу и претворе српска стратишта у туристичке дестинације.
И таман кад помислимо да је доста, да коначно сви заједно можемо да живимо у миру, да поштујући једни друге градимо свјетлију будућност за наше потомке, не заборављајући прошлост, сав труд падне у воду због непромишљених, па и безобразних поступака појединаца.
Један такав поступак прије неколико дана узнемирио је српске повратнике у Бихаћу, али и потомке гаравичких жртава расуте широм свијета.
Вијест да је Туристичка заједница Бихаћа снимила промотивни спот у меморијалном комплексу Гаравице који планирају емитовати на друштвеним мрежама, никога није оставила равнодушним.
Од тог срамног чина, да са мјеста на којем почивају кости 12.000 Срба који су у Другом свјетском рату страдали од усташких митраљеза одјекују звуци електронске музике, још више боли чињеница како је било коме тако нешто могло пасти на памет. Откуд некоме идеја да на стратишту снима спот. И није то први пут да се Гаравице затиру.
На мјесту које је послије Јасеновца и Јадовног највеће стратиште у Другом свјетском рату, разбијено стакло и графити на споменицима свједоче о томе да су Гаравице почесто биле на мети оних који не разумију или не желе да схвате шта се ту догодило. Власти Бихаћа су и претходних година покушавале да Гаравице претворе у туристичко мјесто, да земљу у којој почивају невино убијени дају под концесију, да сију баште, па чак и да се на Гаравицама организују мото-трке. Све то шаље лошу поруку малобројним Србима који су се вратили у град на Уни. Тужно је да се овако нешто дешава било коме. Није ријеч о вјери и нацији, жртва је жртва и тако нешто не би смјело нигдје на овом свијету да се дешава. Заборављање историје и оних који су животима платили слободу у којој ми данас уживамо је понављање злочина, а то не смијемо да дозволимо.
Крајње је вријеме да након свих мука и недаћа сви народи у БиХ живе у миру, да поштујући једни друге и болну историју са којом живе, гледају у будућност. Праведно би било свима омогућити да се својих мртвих предака сјећају у миру, да обиљежавају годишњице страдања не вријеђајући оне друге. Душе невино страдалих на свим странама заслужују да почивају у миру, а не да им свако мало неко трећи преврће кости из незнања или још много чешће због безобразлука који нема граница.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
