Бездушни чиновници
Да сит гладном не вјерује и да је бирократија која је запослена у силним институцијама на нивоу БиХ почела да се понаша као некадашња француска краљица Марија Антоанета, која је гладном народу, који је тражио хљеба, рекла да једе колаче, показују "уштеде" које су предложили за поплављене грађане БиХ.
Док ојађени народ не зна гдје ће са породицама, јер је остао без игдје ичега, док не зна од чега ће живјети и како ће дочекати зиму, више од 22.000 запослених на државним јаслама су од милијарде марака, коју имају на располагању (а која је и новац тих унесрећених људи), једва успјели да се одрекну седам милиона.
Да су којим случајем само примијенили упозорења ревизора, која се из године у годину понављају, а тичу се незаконитог трошења новца, којекаквих намјештаљки и арчења, износ којег се одрекло 75 институција би засигурно био позамашан и колико-толико би помогао унесрећеном народу. Но, како се, изгледа, изгубио сваки осјећај за реалност, народу који је остао без игдје ичега додијељена је понека мрвица, која готово да није вриједна помена.
С друге стране Република Српска је донијела одлуку да сваки запослени грађанин и предузеће годину издваја по један и по одсто од плата и примања. Сви су се добровољно одрекли макар по једне дневнице и на све начине покушавају да колико могу ублаже губитке које је набујала вода однијела. Учинили су то и у Федерацији, док одређена државна власт тјера по своме и не даје готово ништа.
Министарство финансија БиХ је у више наврата покушавало да приволи администрацију да се одрекне регреса, макар једне дневнице или макар један одсто буџетског новца, у више наврата припремало приједлоге о уштедама, али настала је невиђена побуна, неаргументовани изговори и опструкције, тако да је сваки покушај да се уразуме неразумни пао у воду. Једино је остало да се још једном потврди да су се држава и њене институције одродиле од сопственог народа, да су постале саме себе сврха и да је ухљебљена и скупо плаћена администрација изгубила сваку мјеру.
Након овако лоше поруке, када је о издвајањима за угрожено становништво ријеч, заиста ће бити занимљиво погледати како ће званичници ове земље за пар дана, усред Брисела, затражити донације од земаља из бијелог свијета да помогну народу који ти исти званичници представљају. С обзиром на овакав досадашњи однос, мало је вјероватно да ће се ико од њих зацрвењети.
С разлогом се стога поставља питање коме таква државна власт треба, када обичан свијет и у највећој невољи нема никакве користи од ње.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
