Безболна палица
Лоби представља ходник, предворје, а данашње лобирање врсту радње, закулисне, која подразумијева завртање руку другима у тим мрачним ходницима, односно предворјима појединих институција, како би се други убиједили да мимо своје воље гласају за нешто. Циљ оправдава средство, како би се дошло до одређене добити - политичке или економске.
Код лобирања није битно шта је уистину правично, да ли то има смисла или не, да ли је складу са законом или међународним правом. Битно је праве људе “излобирати”, ако треба и “излоботомисати” и имати већину. Све остало, није битно. Нажалост, данашња политика, поготово она међународна, свела се на ту једну накарадну праксу, коју спроводе поједине западне земље. На удару се углавном налазе мале земље. Зарад очувања досадашње хегемоније, западни центри моћи притискају их да се одрекну многих ствари, тражећи да сијеку и гране на којима сједе. То смо уосталом могли видјети и из односа западних земља према Русији, али и Кини. Када се те земље покажу као чврст орах, оне се онда покушавају сломити на друге “легалне начине”. Лобисти са бејзбол палицама на рамену тада почињу да притискају друге да им се придруже у тим обрачунима са непослушним земљама. Колико то далеко може ићи говори и примјер резолуције о Сребреници, за коју се на сваки начин жели обезбиједити већина. Гласање о њеном усвајању је од стране спонзора у неколико наврата одлагано, јер очигледно није постојала задовољавајућа већина. А како би се она и обезбиједила, лобирање је прерасло у отворене пријетње и завртање руку. И то је та нова модерна демократија која нам се покушава наметнути, као наводно највреднији и најчистији западни извозни производ. Сребреница се на све начине, као мјесто у ком су десили страшни ратни злочини, покушава издићи и изнад самог холокауста. Испашће још да је Јасеновац био радни логор. То није ништа друго до класична лоботомија.
А која је држава највећи лобиста, односно лоботомиста, поред наравно Њемачке, може се видјети из недавне изјаве америчког изасланика за западни Балкан, Габријела Ескобара, који је властима у Приштини поручио - прво ЗСО, а онда америчко лобирање за признање Косова. Он је овом приликом поручио да би ово дало могућност САД да лобирају код европских земаља које нису признале тзв. Косово, да то и учине. Ради се о проширеној реченици, а која нам попут једне књиге толико много говори. Као, прво, није битно међународно право и потписани међународни споразуми, већ само оно што се као приоритет сматра са оне стране велике баре. Да њих уопште интересује будућност и живот српског народа на тим вјековним српским просторима, не би Куртију дозволили да спроводи отворени терор, претварајући живот тих људи, налик оном у гету. Ова прича нам најбоље илуструје и какав однос САД имају према Европи, и обратно, али и плановима тих истих када су у питању Срби, као народ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
