Безбједност радника
Живот, здравље и очување способности радника требало би да буду приоритет сваког послодавца јер без здравог и јаког радника нема профита, али ни привредног развоја друштва.
Безбједно радно мјесто не смије бити појам који се провлачи само у законима заштите на раду, оно мора бити обавеза сваког послодавца и радника.
Рјешавању тог питања посебну пажњу треба да посвете предузећа у области шумарства, грађевинарства, електро и хемијске индустрије, најризичнијим гранама привреде у којима су животи запослених због тежине и опасности посла скоро свакодневно на коцки.
Добра заштита на раду не смије да се гледа као беспотребан трошак јер, осим што повећава продуктивност и конкурентност послодаваца, индиректно смањује и број радника на боловању и трошкове лијечења. Само здрав радник је користан себи, својој породици и на крају друштву, јер је дуже радно активан и доприноси просперитету заједнице.
Међутим, због лоше заштите на раду, али и зле судбине само у овој години у Српској је смртно страдало осам радника, док је њих око 60 тешко повријеђено. Током 2021. године живот је изгубило 15 радника, а годину раније њих седам.
Ови бројеви су и више него алармантни јер и један живот изгубљен на радном мјесту је превише, а камоли 30, колико се угасило за те три године.
Анализе инспекције показују да су најчешћи разлози повреда на радном мјесту непримјењивање мјера заштите, неспровођење превентиве и недовољна обука радника. Такође, због мањка кадра на тржишту рада послодавци често ангажују пензионере чије здравствено стање није одговарајуће за обављање тешких физичких послова у шуми или на градилишту и због таквих околности животи тих радника посебно су угрожени. Када се томе дода да предузећа не желе да издвоје новац за адекватну опрему и обуку запослених, трагедија је готово па неизбјежна.
Иако су радници свјесни својих права, која су у Српској само мртво слово на папиру, тешка социјална ситуација и брига за егзистенцију тјерају их да постају саучесници послодаваца који не поштују мјере заштите на раду. А то мора хитно да се мијења. Јер докле год запослени остају нијеми на свако кршење својих права, помака неће бити. Несреће ће се дешавати као и до сада, а још јуче је то морало стати.
Смрт двадесеттрогодишњег младића у Теслићу, који је живот изгубио средином седмице јер се на њега обрушила већа количина дрва на радном мјесту, мора бити аларм у главама радника да коначно покажу зубе и гласно се боре за безбједна радна мјеста.
Послодавци који не поштују и не чувају животе радника не смију остати некажњени ни од стране радника, ни од стране државе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
