Безбједнија радна мјеста
Листа радничких права у Републици Српској, чини се, сваким даном све је краћа. Већина прописа само је мртво слово на папиру, наштанцана у законима за које већина послодаваца не мари.
А због лоше економске ситуације и бриге за егзистенцију многи радници остаје нијеми на кршење тих права, на неуплаћене доприносе, неплаћене прековремене сате, на рад на црно. Они који се усуде и пожале на лоше услове, послодаваци дочекају спремном реченицом: “Ако ти се не свиђа, иди, десет других чека на твој посао”. Бојећи се да је заиста тако, бројни погну главу, трпе и ћуте.
Међутим, оно о чему не смије да ћути нико је необезбијеђено радно мјесто које значи повреду, губљење радне способности а неријетко и смрт.
Безбједно радно мјесто, нажалост није у врху приоритета наших послодаваца, нарочито власника предузећа у области грађевинарства, шумарства и електропривреде које су најризичније дјелатности и гдје је листа повријеђених људи најдужа.
Само у прва три мјесеца ове године на радном мјесту у РС погинула су три грађевинца и два рудара, а у посљедњих пет година угашено је 48 људских живота у вријеме док су извршавали радне задатке и обавезе. Статистика је сигурно много поразнија ако се узме у обзир да у званичне бројке сигурно нису уврштени они који су повријеђени док су радили на црно.
Ти поразни бројеви али и чињеница да је лани на радном мјесту страдало највише запослених у посљедњих десет година упалила је аларм код надлежних. Свјесни да од здравља и способности радника зависи привредни развој цијелог друштва, најавили су да ће прочешљати све законодавне и институционалне оквире како би увидјели мањкавости важећих прописа.
Ради боље заштите на раду и смањена броја страдалих у плану је и буђење свијести послодавца али и самих радника који не треба и не смију остати нијеми на кршење прописа.
Оно што остаје нејасно је шта се планира предузети против оних послодаваца који не поштују закон јер су управо они највећи проблем. Према званичним подацима инспекције највећи број несрећа догоди се због непримјењивања мјера заштите, неспровођење превентиве и недовољне обука радника. И тако је већ година. То је довољан показатељ да цијели систем у овој области не функционише како треба и да се закон поштује селективно.
Због таквог стања неопходно је што прије испитати колико су одговорни они који контролишу безбједност на радним мјестима, али и оних који (не) кажњавају фирме које не поштују прописе. Касно је питати се ко је одговоран када се трагедија деси. Зато безбједно радно мјесто мора бити приоритет, приоритета. Радно способни грађани доприносе економском и привредном развоју друштва и заслужују да Република предузме низ мјера како би им осигурала поштовање њихових законом загарантованих права.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
