Без тракторијаде на Маховљанима
Сви који су са ових простора на одмор путовали било гдје даље од Требиња проживјели су тај осјећај изгубљености, помијешан са узбуђењем одласка на далеку дестинацију.
Управо је тај пут до одредишта или повратак кући често кључан за личне анализе комплетног друштва и свеопштег тапкања у мјесту у односу на свјетска дешавања, тако да је одговор на питање: "Гдје смо то ми, а докле је дошао запад?" годинама исти.
Довољно је да само једном будеш изгубљен у преводу на истанбулском или пекиншком аеродрому. У једној руци држиш кафу из "Старбакса", у другој авионску карту на којој тражиш путоказе па са кофером у трку журиш да стигнеш на свој терминал често удаљен неколико километара.
А кад коначно сједнеш у авион узбуђење те мине и свијест о повратку кући обично значи и повратак у стварност.
Сјетиш се наших Маховљана са једним терминалом, на којем, због скученог простора, чујеш сваку изговорену ријеч од свих (ако је добра тура) неколико десетина путника, а док чекаш провјеру докумената не можеш а да не размишљаш о, сада већ чувеном, трактору који на писти разноси пртљаг.
Са друге стране треба признати да то ипак све боље изгледа ако поредимо са ситуацијом од прије неколико година.
Сада умјесто у Београд, Бањалучани авионом могу отићи на кафу на неколико европских дестинација. И то по повољној цијени. У најави су и неки нови летови и све то иде узлазном путањом. Додуше, брзином пужа који трчи маратон.
Признаје то и ресорни министар који је тренутну организацију јединог предузећа за ваздушни саобраћај у Српској оцијенио као неодрживу и са потребом за већим улагањима.
И поред рекордног броја летова и путника (бар за наше услове) предузеће је лани пословало са минусом од 600.000 марака. С тим у вези, надлежни траже помоћ од стручњака из региона који ће ускоро предложити неки нови програм развоја бањалучког аеродрома.
Све гласније су и приче о приватизацији, тако да се, у случају тог сценарија, од нових власника очекује драстичнији корак у смјеру "подизања" предузећа које, по многим параметрима, каска за свијетом.
Ако је истина да су нови власници спремни да у авио-предузеће из Српске уложе 700 милиона евра, ваљда ће бити довољно новца за промјену возног парка за вучу.
Па да се пред свијетом који долази у Бањалуку не црвенимо због трактора, већ да за Маховљане пронађемо неки други заштитни знак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
