Бечки кадет

Жарко Марковић
Бечки кадет

Не постоји сазив Савјета министара у историји постдејтонске БиХ у којем федерална страна није истурила бар једну политичку карикатуру. Јавност лако склона забораву одавно се више не сјећа несрећног Свена Алкалаја, Бисере Турковић или Семихе Боровац. Утабаним стазама њиховог егзибиционизма наставио је у актуелном мандату министар одбране Зукан Хелез.

Потез кадета Оружаних снага БиХ, који није желио да пружи руку аустријској министарки само због тога што је жена, а њему вјера не дозвољава да се рукује са женама, изазвао је згражавање не само у БиХ и не само у региону, али то нимало није уздрмало министра Хелеза да надолазећем кадру овдашње војне силе омогући потписивање уговора и прими га у војну службу. Шта је једно одбијање руковања за таквог делију? Такви су потребни нашој моћној армији.

Проблем екстремизма у Оружаним снагама није од јуче. Постоји од уједињења три војске у заједничку за шта су све три стране у БиХ дале сагласност, уз немалу асистенцију ликова попут Рафија Грегоријана. Подсјетимо, војска је постала заједничка у оно доба најжешћег међународног интервенционизма када је по Босни дивљао Педи Ешдаун, отимајући надлежности и јачајући заједнички ниво без да икога пита.

Војска је наизглед уједињена добровољно, а како су се ствари развијале у наредних двадесетак година, боље да није.

Најбоље би, је л' те, било да никако немамо војску, али кад је већ имамо, није нормално да главну ријеч у том ресору воде ликови попут Хелеза одавно оптерећени најгорим екстремистичким ставовима.

И док се исти тај министар почесто зна похвалити снагом војне силе којом у одређеној мјери руководи, хеликоптери Оружаних снага БиХ падају у језера, са свих страна стижу информације о недовољној опремљености и обучености војника, тешком стању у касарнама, а ту и тамо се појаве неки бечки кадети и “војникиње” са хиџабом који своје поступке најчешће правдају слободом исповијести вјере као такве, без осјећаја за могућност да такав приступ можда некоме и смета јер та војска, завнобиховским рјечником речено, није ни бошњачка, ни српска, ни хрватска, већ наводно и бошњачка, и српска, и хрватска.

Мало морген. Како је пропао ЗАВНОБиХ, тим путем иду и ОС БиХ.

Са том и таквом војском Хелез и дружина намјеравају да крену путем чланства у НАТО савезу. А НАТО једва чека ликове попут “бечког кадета” у властитим редовима. Све трепере од ишчекивања.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана