БAНУ
Да је ова земља потпуно скренула са колосијека показује и најновији покушај Бошњака са се сами упишу у историју!
Сенат Бошњачке академије наука и умјетности (БAНУ) дошао је на идеју да организује научне скупове о стогодишњици балканских ратова, међународни научни скуп о босанском језику, те да се одабере ко ће идуће године имати част да почне са израдом извјештаја о стању нације Бошњака.
Израдиће се, под палицом БAНУ, и мапе културне баштине, те национални календар Бошњака, за који није речено чему ће служити.
У БAНУ су смислили да израде и босанску енциклопедију, такозвану "енциклопедију босника".
Све то не би било толико спорно да се овим не иде стопама стварања бошњачке једнонационалне државе на Балкану која нема упоришта у историји нити у једном Уставу свијета.
Нејасно је и кога представља БAНУ, Бошњаке или Босанце, јер у једном часу се спомиње један, а у другом други назив припадника једног народа, а на кога се при томе мисли нико поуздано не зна, чак ни у БAНУ.
Поред тога, питају се многи, ко је дао легитимитет једном удружењу грађана какво је БAНУ, да пише историју, енциклопедију бошњачке нације, босанског језика, културе, идентитета... Питање је и колико ће БAНУ при томе да поштује принципе писања тако озбиљних дјела, јер се при ранијим научним достигнућима те врсте није водило рачуна о исправним историјским чињеницама.
Још је спорнија легитимност рада институције чије је иницирање подржано од стране Исламске вјерске заједнице у БиХ под палицом Мустафе Церића и муфтије Муамера Зукорлића којег Бошњаци у Србији, осим у једном дијелу Новог Пазара, не сматрају својим представником.
У реду је да Бошњаци којих данас има у свим државама некадашње Југославије имају установу путем које ће бити повезани, али БAНУ то свакако није.
Према задацима које су поставили пред себе и начина на који су их поставили, готово је сигурно да утицај БAНУ неће бити онакав како су то замислили Церић и Зукорлић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
