Бакирова вожња

Исте оне међународне заједнице која је “борећи” се за рјешење статуса Индијанаца направила резервате и готово до истребљења довела америчке домороце. И сад ти исти амерички душебрижници најављују како су спремни помоћи и народима у БиХ. Нажалост, њих не интересује БиХ. Ни народи који живе у њој. Они су од Балкана увијек правили буре барута.

Њихов представник је Метју Палмер који је одмах по ступању на дужност специјалног представника САД за Балкан истакао како Дејтонски споразум није “свето слово”. Крајњи циљ је, милом и силом, у инат Русима, увести БиХ у НАТО. У војну организацију која се током деведесетих показала да је толико “милосрдна” према Србима, да им је с неба слала “пакетиће” са обогаћеним уранијумом.

Бакир Изетбеговић се, пак, нада да ће уз Палмера коначно досањати бабин сан. Нада се и хипнотисаним народним масама у ФБиХ поручује: “Морате вјеровати возачу који вози 29 година и који вас увијек довезе на циљ”.

Морају вјеровати човјеку који је зарад виших циљева спреман жртвовати мир. Човјеку због којег се већ 11 мјесеци не може формирати власт. Човјеку који је подржао избор “легалног” представника хрватског народа у Предсједништво БиХ. Човјеку због чије је политике велики број младих отишао из земље. Они одлазе, а на њихова мјеста долазе повратници са ратишта у Сирији, Авганистану...

Такву БиХ не желе Срби и Хрвати, а вјероватно ни један дио бошњачке јавности.

Све неодољиво подсјећа на култни филм “Ко то тамо пева”. Лидер СДА је попут Мишка који мисли да дотрајали аутобус може возити и завезаних очију, а Палмер је кондуктер који ће ту авантуристичку вожњу скупо наплатити. Сељака који зауставља аутобус и не да пролаз преко своје њиве уз ријечи “Даље нећеш моћи”, фигуративно би могле представљати власти Српске.

Ратификација изворног Дејтонског споразума у НСРС и враћање свих одузетих и пренесених надлежности могли би бити први корак у превенцији од несавјесних возача на бх. путевима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.