Бакиров ултиматум
Након што је Валентин Инцко одложио перо којим је Савјету безбједности УН-а написао писмо у којем тужака руководство Српске због одлуке о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, у јавност је процурио документ са потписом Бакира Изетбеговића на исту тему.
Бакирово писмо стигло је на адресу Народне скупштине РС у којој је донесена одлука о референдуму, а себи је дао за право да га наслови као захтјев и затражи хитно да ранија одлука народних трибуна буде стављена ван снаге. Затражио је од њих чак да га и обавијесте о томе и то у задатом року.
Одлука власти у Српској о изласку грађана на референдум о правосудним институција на нивоу БиХ, за које мало ко у овој земљи има ријечи хвале, дигла је средином јула све на ноге - од домаћих званичника, посебно са друге стране међуентитетске линије, европских и званичника "преко баре".
То је изгледа и дало још јачи вјетар у леђа Изетбеговићу да се директно обрати Српској и од њеног парламента мимо овлашћења и без било каквог тражи да поступа онако како он жели.
Својатање БиХ никоме у овој земљи ни једном од три народа, који живе у њој и свакодневно се боре за живот, не може да донесе никакву корист. Напротив, само супротно.
На том фону су и Изетбеговићеве пријетње да ће ако Српска остане досљедна својој одлуци, чију је уставност потврдио и Уставни суд РС и ако га не послушају, ићи и даље на добро познату адресу. Та адреса је Уставни суд, али онај на нивоу БиХ чије су службе до сада запримиле бројне апелације и друге захтјеве од стране Бакира и њему сличних.
Пред званичницима ове земље су бројна отворена питања која се, прије свега, тичу оних захваљујући чијим гласова су дошли на високе позиције и који су их задужили да раде у њиховом интересу. Најлакше је сјести, откуцати који ред, навести те и те чланове закона (сам или уз помоћ којекаквих савјетника), потписати, ставити у коверту, адресирати и чекати одговор. У овом случају и захтијевати одговор, али је најтеже разговарати.
Због таквог односа, и својатања свега што је у границама ове земље те уздизања свега што је у Сарајеву, а минимализовања оног или овог у Бањалуци, и дошло се у ову ситуацију да став о правосуђу БиХ кажу становници Српске.
Изетбеговић је повукао први потез, а може се очекивати и други и то веома брзо. Било како било о референдуму ће се причати још данима јер је то, ипак, једна од највећих цивилизацијских вриједности које се не могу оспорити ниједном човјеку. Сасвим је сигурно и то да Народна скупштина РС неће поступати онако како се Изетбеговићу прохтије ма колико захтјева он написао.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
