Бахаћење за воланом

Анита Јанковић Речевић
Бахаћење за воланом

Податак да је прошле године у Републици Српској 638 возача упућено на поновно предавање о саобраћајним прописима, јер нису марили за правила понашања током вожње, показује да на нашим друмовима ни изблиза није безбједно као што велика већина мисли.

Кад сједамо за волан ни не размишљамо да би нешто могло да крене по злу, а судећи према броју оних који се бахате у својим четвроточкашима, пут од куће до посла представља својеврсно минско поље, јер никад не знаш хоћеш ли “налетјети” на неодговорног појединца који ће проћи кроз црвено свјетло на семафору, и неће се зауставити на знак стоп, а о придржавању ограничења брзине кретања да се не говори.

Да је ствар озбиљна видљиво је и из овогодишњих податка Министарства унутрашњих послова Српске јер је до почетка априла запримљено више од 150 пријава на возаче који ће поново на предавања. Главни разлог због којег морају на додатне часове је тај што су у току једне године зарадили седам казнених бодова због кршења прописа на друму.

Међутим, од ових статистичких података чини ми се да је далеко поразније што највећи број власника возачких дозвола који су упућени на предавање казнене бодове нису зарадили због незнања, већ склоности бахаћењу за воланом аутомобила.

Саобраћајна култура у Српској и БиХ је на веома ниском нивоу. Првенство пролаза чешће имају они који јаче стисну папучицу гаса, а не како то саобраћајни знак регулише. Вожњу у кружном току не треба ни спомињати, сви се воде оном “важно је изаћи не окрзнут”, за правила нико и не мари. А све то упућује на неизбјежно питање да ли је код нас закон довољно оштар према безобразним и бахатим возачима?

Број изгубљених живота на домаћим саобраћајницама јасан је одговор и казнена политика према бахатима морала би бити далеко репресивнија.

Одузимање аутомобилима онима чији је досије пун прекршаја у посљедње вријеме постаје пракса полиције, али у наредном периоду треба додатно да заживи како би се убице за воланом, који не маре ни за своје ни за туђе животе, у још већој мјери смакнуле са друмова.

Треба тражити и друге моделе који ће разне Шумахере натјерати да прилагоде вожњу путу и другим учесницима у саобраћају, а највећу пажњу треба усмјерити на оне који пијани сједају за волан.

Стручњаци из области саобраћаја савјетују да је уградња блокатора брзине, али и уређаја који неће пијаном возачу дозволити да стартује возило најбоље рјешење да би био смањен број жртава на путевима. Улагање у набавку таквих уређаја засигурно би дало боље резултате од оних које имамо поставком силних радара чије локације већина возача зна, па свјесно успори поред њих, а потом настави да дивља, сијући страх по друму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана