Бачене руже

Док уплакане мајке, сестре и другови побијене младости нису успјели ни да пређу међуентитетску линију између Сарајева и Источног Сарајева, која их је од Добровољачке улице дијелила неколико стотина метара, бијеле руже и свијеће су завршиле у контејнеру.

Након реаговања оних који имају макар мало поштовања према мртвима наређено је да цвијеће буде извађено из смећа и враћено на пригодно мјесто, да би недуго потом бијеле руже поново биле премјештене, а потом побацане у Миљацку. Ово бацање цвијећа постављеног у знак сјећања на мучки побијене људе је не само вандализам, него њихово поновно убијање и то пред очима ожалошћених чије ране не зарастају ни након четврт вијека.

Ово вријеђање мртвих, њихових душа и њихових најмилијих не може да добије ниједну рационалну ријеч оправдања нити разумијевања.

Они који су спремни да вријеђају светост мртвих очигледно не желе ни суживот ни било какву заједнички будућност. Они који су у стању повриједити мртве очито су одавно заборавили бити људи, па стога не чуди чињеница да сви они који држе до свог и туђег достојанства не могу наћи одговор на питање гдје то нестаде човјек.

Не могу се чудом начудити на какве су то потезе спремни они који себе зову људима, а у стању су да погазе све што је људско.

Ријечи "не чините другима оно што не желите да учине други вама" су изгледа умрле и нестале у овој земљи.

Свако рационалан ће овакве вандалске потезе осудити и запитати се докле то мржња може да иде. А очито је да у БиХ иде много дубље и даље него у многим дијеловима свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.