Аждаја од државе

Е, БиХ није иза седам мора и седам гора и седам долина и седам планина, већ на раскрсници путева и заједно са Србијом слови за својеврстан запад истока и исток запада, али ако се не узима у обзир географски положај, него оно што се у њој свакодневно дешава, онда сваки њен становник има право да каже исто што и аждаја.

А дешава се, између осталог, то да Међународни монетарни фонд преко ноћи одобри више од 330 милиона евра за превазилажење посљедица економске криза изазване пандемијом вируса корона, од чега 38 одсто припада Републици Српској, а онда те паре више од мјесец дана стоје у Централној банци БиХ, зато што се Бошњаци и Хрвати у Федерацији БиХ не могу договорити како ће подијелити својих 62 одсто.

Дешава се онда и то да Централна изборна комисија БиХ, као орган за расписивање и спровођење избора, до сржи посвађа политичке партије, али сада на начин да су већина Срба и Хрвата на једној, а Бошњаци са шачицом Срба и нешто инстант Хрвата на другој страни. При томе је посебно интересантно што владајуће српске странке инсистирају на одржавању редовних локалних избора, иако су на власти у скоро 80 одсто локалних заједница и потпуно логично је да им није у интересу да журе у изборну трку зато што су свакако на власти, док опозиционе странке подржавају одлуке ЦИК-а које иду у правцу одгађања избора. Потпуно природно би било да опозиционе партије које своје начелнике имају у десет-петнаест општина инсистирају на томе да избори буду одржани што прије, са жељом да руше политичке противнике и освајају власт.

Поред тога, дешава се и то министар безбједности БиХ Фахрудин Радончић оптужи амбасадора Пакистана у БиХ и амбасадора БиХ у Пакистану да раде неке ствари у вези са мигрантима и мигрантском кризом на штету БиХ, а да онда министарка спољних послова и бошњачки члан Предсједништва БиХ оптуже истог тог "свог" министра безбједности да је овакав и онакав и упућују извињење пакистанском амбасадору.

Да не заборавим, дешава се и то да се бошњачки званичници којима су пуна уста суверене и самосталне БиХ категорично противе томе да БиХ напусти високи представник, а прије или заједно с њим и стране судије из Уставног суда, чиме би БиХ и практично могла да носи епитет суверености, док српски политички функционери који заговарају што већу самосталност Републике Српске, истовремено заговарају затварање ОХР-а и одлазак страних судија, чиме би, је ли, ојачала самосталност и суверенитет БиХ.

Само због ових неколико примјера који показују гдје ми живимо, јасно је да је она аждаја са почетка једно срећно и бајковито биће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.