Авети прошлости

Био је то нови ударац маљем у главе свих оних који су оставили своје кости тамо, али и за све породице из козарачке регије, које и данас покушавају схватити какво се то зло било увукло у поједине главе, у којима је једино одзвањало “За дом спремни”.

Испоставило се да Давид Голдман, наводни аутор спорног текста, уопште не постоји, али и да је све “скувано” и осмишљено у сусједној Хрватској, која очигледно ни након толико година не може да се избори са аветима прошлости и црнокошуљашима.

Годинама уназад су разни квазиисторичари покушавали кроз своја сабрана (не)дјела приказати како је овај злогласни логор смрти, а који је био продужена рука политике и идеологије која се тада водила у Павелићевој Независној држави Хрватској, био тек радни логор у ком су јасеновачки логораши живјели као у хотелским пансионима.

Онда се покушало приказати како, у ствари, тамо није ни било Срба, већ да су убијани Хрвати и комунисти.

Очигледно је да се ради о хрватском “државном пројекту” да се пласирањем разних гнусних неистина како је у крвљу обојеном Јасеновцу убијено тек пар хиљада људи спусти завјеса на причу о једном од највећих српских страдалничких мјеста, али и колико-толико опере савјест пред међународном заједницом.

Да “прекроје” и у заборав баце да је само у Доњој Градини на најмонструознији начин од стране усташа убијено више од 360.000 логораша. Да из историјских уџбеника и сјећања уклоне да је у Јастребарском код Сиска постојао дјечији логор, једини у свијету.

И умјесто да се суоче са својом црном прошлошћу, дио хрватске јавности и даље сматра како у усташком поздраву “За дом спремни” нема ништа спорно. На тој мантри, нажалост, и данас се васпитавају многи млади људи којима је пјевач Томпсон идол.

Хрватска је данас без Срба. Остали су само они под земљом. Појединци би сада и њих ископали и њихове кости преселили негдје далеко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.