“Aутопревоз” и “Bewo”

Горан Маунага

Да ли је могуће да нико од највиших званичника, представника институција задужених за имовинско-земљишно-правне послове, и нико од најупућенијих стручњака из те области није знао да је још почетком фебруара продат најатрактивнији плац у центру Бањалуке код зграде Музеја савремене умјетности РС, а за који град годинама води судски спор с фирмом “Aутопревоз”?

Наравно да је то немогуће и наравно да су сви они знали за то, јер се ради о више милиона вриједној локацији и јер је јавна тајна у граду било то за кога је, и на који начин, то ексклузивно грађевинско земљиште намијењено.

О томе су шушкали многи Бањалучани којима уско стручна област није бављење земљишно-правним пословима, тако да нема сумње да су они који су дуго у том послу знали за то, а поготово за чињеницу да је у фебруару “Aутопревоз” фирми “Bewo” продао ту локацију, кад је “Bewo” и званично уписан у грунт као власник та четири и по дунума.

Зато је фрапантна чињеница да нико од гостију емисије РТРС-а “Пресиг”, а који би требало да су најупућенији у “предмет Aутопревоз”, што је и била тема емисије, ни ријечи није рекао о томе да је та земља продата. У овом случају не важи стари изговор да је БиХ земља оних који се не мијешају у свој посао, јер се овдје заиста радило о стручњацима којима се такви пропусти једноставно не смију десити.

Хајде да и разумијемо ћутање о томе директора “Aутопревоза”, ваљда му је то било у интересу, јер је у емисију дошао да брани потезе свог газде, власника фирме, колико год да су они криминални.

Aли како објаснити ћутање директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове? С обзором на то да је немогуће да то није знао, испада да је у интересу било да се прећути та чињеница. Зашто, можемо само да нагађамо, а одговоре би требало да дају они.

О чињеницама о начину доласка у власништво тог плаца, за односе, познанства и везе фирме “Bewo”, те нестанак осам примјерака уговора потписаног између града и “Aутопревоза” 1979. године о дислокацији старе аутобуске станице, још се понешто зна. Aли не морају и баш све да открију новинари, нека понеку истину, чињеницу и документ објелодане и званичници попут ових који то нису учинили у “Пресингу”, иако им је то била обавеза.

На потезу су тужилаштво и полиција. Морамо вјеровати да се они у овом “преопасном предмету”, без обзира на то што случај има такав епитет, неће понашати попут гостију те емисије, у којој су прећутали све битно у “предмету Aутопревоз”.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана