Аргументи за негласање
Посљедња посебна сједница Народне скупштине Републике Српске са само једном тачком дневног реда - Оцјена рада високог представника и примјена Анекса 10 Дејтонског мировног споразума потврдила је мудру мисао која каже да “ништа не квари власт, као лоша опозиција”.
Ниједна власт не заслужује хвалоспјеве, чак ни у земљама благостања попут Норвешке и Шведске, а камоли на овим просторима, док је и на овим просторима као и у земљама благостања природно да опозиција критикује власт и тражи начин да дође на њено мјесто. Међутим, није природно, ни нормално и на крају крајева ни пристојно када опозицију заслијепи мржња према властодршцима или првом међу њима, што је без имало сумње случај у Републици Српској.
У таквој ситуацији се потпуно изгуби политички компас, па се од дрвета не види шума и почну да се праве грешке које иду директно у прилог ономе против кога се борите. Конкретно, ријеч је о одлуци опозиције да напусти посебну сједницу и не учествује у гласању и то без јасног и гласног образложења. Ако се и може разумјети само напуштање сједнице након што су лидери опозиционих партија рекли шта су имали из разлога што пословник о раду републичког парламента даје много више простора и времена за дискусије ономе на чији захтјев је заказана сједница, у овом случају српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику, него опозиционих посланицима, опет нисмо чули разумно објашњења за негласање.
Другим ријечима, пошто је српски члан Предсједништва БиХ и лидер најјаче владајуће странке неколико пута до сада на посебним сједницама водио главну ријеч, вјешто користећи пословничку могућност да одговори на дискусију сваког посланика, није био немудар њихов потез да му то задовољство не приуште поново. Али зато недолазак на гласање није био мудар, већ управо оно што је Додик прижељкивао. Њихове тврдње да се закључци НСРС не поштују и не спроводе и да нема сврхе за њих гласати јесу у једну руку аргументи, али опет им негласање за њих не иде у прилог.
Зашто? Па зато што су само отворили додатни простор за тврдње да су издајници, пробосанци и друге епитете које им одавно лијепе из владајућих кругова. Ако се многи скупштински закључци, као што с правом тврде, не спроводе, онда ни гласање за њих не може да произведе никакву штету. Поготово ако је негласање мотивисано “са стране” или “из вана”, јер се истим тим “са стране” и “из вана” лако може објаснити, рецимо у некој амбасади, да опозиција не подржава искрено закључке, већ је за њих гласала само за унутрашњу потребу.
Србима би сигурно било мило да виде то манифестовано јединство, поготово зато што није изборна година. А до избора ће се издешавати још много-много тога, а заборавити још више.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
