Апсурди правосуђа

Милијана Латиновић

Судови у БиХ одавно су познати јавности по своме (не)раду и по пресудама које би се прије могле окарактерисати као награда, евентуално опомена, али не и казна у правом смислу те ријечи.

Да су изреченим пресудама у протеклом периоду више частили него кажњавали оне који су се огријешили о закон свједоче и подаци из регистра о изреченим пресудама који води Министарство правде БиХ.

Увидом у тај документ очигледно је да су судови лани махом изрицали условне казне или преступнике слали на робију краћу од годину дана. И није то било само лани. Истим санкцијама криминалце су “награђивали” и годинама раније.

Највећи број пресуда које су прошле године евидентиране у регистар односио се на неовлашћену производњу и продају дрога. Иако је број оних који су осуђени због злоупотребе опојних дрога надмашио број пресуђених за сва друга дјела уписана у регистар, казне за њих углавном су биле условне. По рецепту из претходних година, судије су тим прекршиоцима закона изрекли око 40 одсто условних казни, док су на робију дужу од три године упутили свега два одсто криминалаца.

Поражавајућа је чињеница да је висок број осуђеника старости од 18 до 29 година. Да је ситуација и више него озбиљна и да би законе и прописе у тој области требало добро претрести и измијенити јасно је као дан. Нажалост, они који се једном огријеше о закон често не презају ни од кога и ни од чега да то учине поново. У то смо се могли увјерити безброј пута до сада, када су починиоци таквих дјела након условне казне или боравка иза решетака два-три мјесеца одмах по изласку из затвора понављали преступе.

Очигледно је да су судови шверцерима дроге, фалсификаторима и другим починиоцима нелегалних радњи “за казну” дали слободу и шансу да наставе и даље да крше закон и зарађују бавећи се мутним пословима.

Овакав (не)рад правосудних институција и више је него довољан разлог да народ одавно не вјерује у правду и правичност, па чак ни у ону “правда је спора, али достижна”.

Да правосуђу треба реформа, корјенита и озбиљна, јасно је већ одавно, али очигледно нема ни воље ни жеље оних који о томе одлучују да се нешто промијени и да судови почну да раде оно што би требало, да суде и пресуђују.

Све док правосудне институције буду радиле као до сада, БиХ ће бити легло криминала, а грађани ће стрепјети за своју и безбједност најмилијих. Крајње је вријеме да предмети забачени по судским ладицама добију конкретан епилог и да се престане са досадашњом праксом по којој су многи предмети застарјели, а криминалци, умјесто иза решетака, слободно шетају улицама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана