Априлили, Харисе
Почетком ове седмице бивши члан Предсједништва БиХ Харис Силајџић најавио је могући повратак у политику с циљем да, како је рекао, осујети усвајање априлског пакета уставних промјена, иако је тај документ одбачен 2006. године, а покушај његове ревитализације крајем прошле године није прошао у Представничком дому Парламента БиХ.
Разлози за овако помпезну најаву Силајџића су многобројни, од тога да га је ухватио оптимизам због побједе његовог, како га назива, пријатеља Џозефа Бајдена и носталгије за временима кад је Бајден ходио по БиХ током деведесетих година до његове урођене потребе да у медијским наступима излази са бомбастичним изјава. Било како било, изјава о обнови намјера да се на сцену врати априлски пакет је до те мјере неозбиљна да се може правдати тиме да је Силајџић у духу првог дана тог мјесеца желио да се нашали са цјелокупном јавношћу у БиХ.
Остаје велики упитник и вјероватно само он зна како је тај пакет уставних промјена био против Бошњака, поготово ако говоримо у свјетлу агресивног дјеловања Уставног суда који је својим одлукама константно настојао да промијени дејтонски уставни поредак.
Осокољен и на крилима одлука којима је тај суд постао уставописац, а не тумач Устава, бошњачки члан Предсједништва Шефик Џаферовић је у уторак поднио нови захтјев за преиспитивање Закона о техничким прописима Српске. Дјелује да су представници Бошњака, дакле оног народа из којег потиче и Силајџић, толико упорни да апелацијама Уставном суду и уз подршку страних судија промијене уставни поредак БиХ да не треба да се изненадимо ако у догледном периоду затраже преко те правосудне инстанце да уведе све оно што је предвиђено тим априлским пакетом и укину све институције Републике Српске. Једино ако Силајџић не жели то да спријечи?
Посљедња апелација Шефика Џаферовића је само дио једног спектра повампиреног наратива и дјеловања против Српске који одјекују у јавном простору посљедњих неколико мјесеци. Поједине гарнитуре су постале толико осионе, агресивне и упорне у расистичким и дискриминаторским реторикама и програмима да је сасвим оправдана она чувена “ко зна шта се нама овдје спрема”.
Док свакодневно слушамо о обнови “великосрпске идеје” и опасности од српског свијета, као сасвим прихватљиве пласирају се изјаве Бакира Изетбеговића који цјелокупан један народ обиљежава као лош, а његов колега из Црне Горе за СПЦ каже да је “генератор свих геноцида”. Истовремено, док се Србима спочитава помињање имена Радована Караџића или Ратка Младића, подршка Сакибу Махмуљину на трговима у ФБиХ је представљена као “подршка правди и истини”.
Зато, Харисе, боље да си на крају рекао: “Априлили”, јер прича о угрожености Бошњака због имагинарног враћања априлског пакета дјелује заиста као да се с нама овдје неко озбиљно шали!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
