Апартхејд

Вељко Зељковић

Апартхејд је назив за систем расног раздвајања, а који је посебно обиљежио период након побједе бурске Националистичке странке на изборима 1948. године, када је он уведен као службена политика Јужноафричке Републике.

Њиме је становништво ове државе подијељено на бијелце, црнце, Индијце и “обојене” - мулате, с тим да су једино бијелци имали пуна политичка права. И тако је било годинама.

Лидер СДА Бакир Изетбеговић сматра како се и у Српској спроводи, како је рекао, “тежак апартхејд над несрпским становништвом”. Рече он то и не трепну. Упореди Српску и некадашњу Јужну Африку. Мртав ладан као шприцер. Иако је и раније испаљивао увредљиве изјаве и отровом намазане стријеле на адресу Републике Српске и српског народа, Изетбеговић је овај пут прекардашио. Овом врстом примитивне прозивке и непримјереног таргетирања Српске, Изетбеговић је у ствари само још једном оголио себе.

Схвата и он да је напад најбоља одбрана. Није битно што аргументи за тај напад не пију воде, битно је што више оцрнити један дио БиХ, те га приказати као канцероген. У таквим околностима, према мишљењу Изетбеговића, најбоље је урадити хируршки захват, како би се одстранило то непожељно ткиво.

Ово је у ствари његов покушај скретања пажње, а поготово након, из његовог угла посматрано, неуспјешне дипломатске мисије Кристијана Шмита у Уједињеним нацијама, али и Габријела Ескобара, а од којих је Изетбеговић очекивао и тражио да уведу поменути систем сегрегације, апартхејд и у БиХ, а према којем би само бошњачки народ суверенистички владао земљом, а друга два била мањине и имале статус некаквог ендемског фикуса, кога не треба залијевати ни водом да би опстао.

А како би то изгледало у пракси, видљиво је из примјера Сарајева, а у ком данас готово да и нема више Срба и Хрвата, а све рјеђе свраћа и сам Дједа Мраз. И док год је овакве увредљиве реторике у БиХ, ни нормалног живота неће бити. Зна то и лидер СДА, али он и даље, ма шта ко мислио, заједно са Жељком Комшићем представља највећи проблем БиХ. Управо су они највећи разбијачи дејтонске БиХ и политички пиромани.

А вријеме пролази. Године нам пролазе узалуд. Више ни не стојимо у мјесту, већ смо сваким даном све дубље заглављени у живом блату.

Самим тим и европска будућност постаје све више утопија, јер нас ови са стране доживљавају као примитивне домороце који се ни око чега не могу договорити. И тако ће бити све док Изетбеговић буде инсистирао на својим црвеним линијама и дискриминацији других, оних који немају исту визију унитарне БиХ као он.


 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана