Андрић брани Андрића

Према Милановићевој мобилизацији изгледа да Хрватска бјежи из Хрватске у Европску унију! Милановић у срачунатој хитњи путовања Хрватске из Хрватске претрпава кофере именима хрватских научника и писаца, како би показао - да је Хрватска одавно европска, према именима изабраних. Тако су се у Милановићевом претрпаном хрватском коферу са европском наљепницом нашла и два политички новопроглашена Хрвата, Никола Тесла и Иво Андрић.

Прије свега, Тесла и Андрић су, прије Хрватске и многих Хрвата, постали дио европске и свјетске научне и књижевне уније. Милановић рачуна - да политичка еуфорија има оправдања, као што оправдања имају и "хитни Хрвати", Тесла и Андрић! Наравно, никоме иоле литерарно приученом није у првом плану национално него, фигуративно речено, литерарно изјашњавање! Међутим, "очевидни" превид ("политички очевид" хрватског премијера, или шефова његовог кабинета) - су задати превиди "дневнополитичке жуте мрље", политички сач који пада и прекрива литерарне чињенице. Онај, који на решето сумње ставља непобитну чињеницу - да Андрић потиче из католичке (хрватске) породице - треба сам да стане на решето! Други је, међутим, крај Андрићевог пера, којим се изјашњава да је српске националности. С том врстом пишчеве слободе избора нико не смије да се игра! Много је сличних примјера изјашњавања у европској и свјетској књижевности.

А колико је Андрић "хрватски Хрват" показује и чињеница да је, у недавна ратна времена, "робијао" изван читанки и лектира, у Хрватском сабору, као, уосталом, и Мирослав Крлежа, који је Хрвате подсјећао - да је "тисућљетна хисторија Хрватске трајала седам дана"! Дакле, Милановићу су Андрић и Тесла били потребни као "позајмљени Хрвати" од Срба! Јер, Андрић се изјашњавао као Србин и српски писац - како год то неко тумачио и "читао". У неколиким документима видљива је, јасним језиком написана, национална одредница - српска: војна књижица 1951, лична карта из 1954, евидентни лист за пријем у Комунистичку партију Југославије 1955. Такав је говор докумената. Међутим, много је важнија друга форма документације и фактографије - говор литературе. Андрић је, наиме, писао екавицом сва дјела послије "Приповетки" (1936).

У писму Светиславу Стефановићу 1942. као одговор на молбу за антологију српске приповијетке, Андрић почиње синтагмом "као српски приповедач"!

И да још једном одбранимо Андрића самим Андрићем. Наиме, Андрић у писму Миховилу Комболу одбија да његове пјесме буду уврштене у "Антологију хрватске лирике", (1933) управо због манипулације "другим вјерама", како пише. Међутим, премијер Милановић уврштава Андрића у Антологију хрватске политике!

Премијер Милановић узима Теслу и Андрића као двије сигурне визе и два пасоша за добродошао улазак у Европску унију. Не треба се чудити да, ако затреба, Теслина сијалица свијетли хрватским свјетлом из саборске хидроцентрале!

Послије Милановићевог научно-литерарног прогласа почиње препродаја Новохрвата на пијаци Европске уније. Андрић је знао како боле вјерске манипулације, па је написао: "то проклето име и презиме"! (Преузето са rtrs.tv)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.