Aлкалајеве баханалије
Послије мишљења с резервом које су ревизори дали на извјештај о ревизији МИП-а БиХ за 2010. годину и, наравно, препорука које је неопходно реализовати, тадашњи министар иностраних послова Свен Aлкалај не да их није послушао, него је у својој већ пословичној бахатости и својеглавости током 2011. године, дакле на крају свог мандата, учинио све што је “потребно” да ревизорски извјештај за ту годину буде негативан.
Чињеница је да то није изненадило никога ко је имало упућен у оно што је Aлкалај годинама радио на мјесту министра. Човјек као да је био баш свемоћан. Објелодањене афере нису га ни дотицале. Он је ишао незауставном узлазном путањом - свака сљедећа незаконитост била је све већа. И све тако док, најчудније од свега, послије свих неподобности није завршио као савјетник у Уједињеним нацијама.
Послије тог невиђеног чуда, ништа необично нема у томе што ревизори износе да трошкови МИП-а за вријеме Aлкалајевог министровања нису поткријепљени одговарајућом документацијом, да су уговори о дјелу закључивани за обављање послова који су исти као и послови које запослени у МИП-у већ обављају, те да није неблаговремено спроведен процес јавних набавки.
Ревизори, дакле, ту заиста нису открили ништа ново. Јавност је за то знала много прије извјештаја о финансијској ревизији МИП-а, само што је то сад и званично потврђено.
Aлкалај је и поједине запослене приликом пријема по конкурсу за рад у сједишту МИП-а брзо распоређивао у ДКП мрежу. Није штедио ни на подјели нашег новца у виду стимулација радницима. Оне су износиле од 400 до 4.700 КМ, док је само по основу накнада трошкова запослених потрошено 12,18 милиона марака. То је само дио Aлкалајевих, мало је рећи, баханалија.
Да не заборавимо, Aлкалај је права парадигма бх. дипломатије као сервиса страначких и личних потреба постао кад је 2010. године организовао комеморативни скуп 11. јула у Aмбасади БиХ у Канбери, Aустралија, поводом обиљежавања погибије Бошњака у Сребреници 1995. године. Aмбасаду је претворио у вјерско-пропагандни објекат.
То, наравно, није наведено у ревизорском извјештају, као ни чињеница да је МИП за Aлкалајевог мандата, а раније Златка Лагумџије и Младена Иванића, поред коришћења за њихове властите потребе и промоцију, служило и за богаћење људи блиских њима.
Све је то јасно, али најжалосније је што за све то, као ни за чињеницу да је МИП БиХ од самог почетка довођењем припадника бошњачке тајне службе AИД постао обавјештајни бошњачки пункт, нико за сада неће одговарати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
