Aлијагићи
Помало у шали, а можда више у горкој збиљи, Требињци кажу да власт у Требињу идућих година неће имати ни позиција и опозиција, него Дубровчани, а рођени Требињци - браћа Салих и Муамер Aлијагић.
Одлука Вишег привредног суда у Требињу, према којој су Република Српска и општина Требиње дужни да исплате браћи Aлијагић 1.978.200 КМ и камату од 27. јула 1993. године за наводно 27 отуђених машина из њихове занатске радње током посљедњег рата је, у ствари, мач који се спустио над главом свих оних из чијих ће џепова ова пресуда бити наплаћена.
Чињеница је да су браћа Aлијагић прије рата били угледни требињски домаћини и мали привредници, а колика је била вриједност машина које су посједовали, мало ко ће икада сазнати.
Процјене су редом одступале једна од друге - од скоро два милиона марака, колико су одредили стручњаци са мостарског Универзитета, или седам пута мањи износ, који је процијенио вјештак Круљ.
У цијелој причи о Aлијагићима неколико ствари неспорно “боде очи”.
Прва је то да у читавој Републици Српској не постоји стручњак који је у стању да процијени вриједност машина, него се они морају тражити на Универзитету у Мостару.
Други парадокс је, како стоји у образложењу пресуде, да је Суд прихватио налаз и мишљење Института из Мостара јер су у свом налазу тврдили да су машине у моменту изузимања биле исправне, а што тужени током поступка нису оспорили нити су суду предложили иједан доказ из кога би се могло утврдити да машине нису обављале одређене машинске радње.
Трећа нелогичност је читав низ притисака браће Aлијагић, који су најприје оптуживали неке од требињских судија, онда су посредством “угледних” особа вршили притисак да се њихов случај одмах узме у рад.
Aлијагићи су затим безуспјешно тражили од Правобранилаштва Републике Српске и БиХ сагласност Министарства правде БиХ да им БиХ преда своје некретнине у Хрватској како би била извршена судска пресуда Окружног суда у Требињу, према којој је Српска обавезна да им на име ратне штете исплати 4,6 милиона КМ.
Више је него очигледно да је цијели “случај” био помно испланиран, а сваки потез повучен уз унапријед познат исход, сваки захтјев поднесен са гаранцијом да ће бити одобрен...
Aлијагићи у цијелу причу нису ушли нимало наивно, напротив, овакав расплет читаве ствари за њих ни није изненађење - јер је једини циљ био да се извуче што више новца уз све постојеће и непостојеће алатке.
Сребрне или обичне електроде - никада није ни било важно, али милиони јесу...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
