Aлијагић, Симовић и Рајчевић

Њима је, према пресуди Окружног суда у Требињу и ревизији Врховног суда РС, већ исплаћено са каматама 1,8 милион марака и ту је требало да буде крај приче о лажним сребрним електродама браће Aлијагић.

Међутим, и поред тога "препоштени" Aлијагићи улажу апелацију коју, захваљујући Симовићевом гласању, усваја Уставни суд БиХ. Њоме је оснажена прва пресуда требињског суда о исплати више од шест милиона марака Aлијагићима.

То значи да би им Република Српска требало, ако би се ишло на извршење, са каматама и са оних већ исплаћених 1,8 милиона, укупно да исплати око десет милиона марака.

Милиони су у игри, па није чудо што у посљедње вријеме појединци врше притисак да се та одлука Уставног суда БиХ што прије реализује преко требињског суда.

Други српски судија у Уставном суду БиХ Крстан Симић био је искључен из гласања о апелацији, јер је закључено да би "могао да буде пристрасан" и да је "у сукобу интереса", док су три стране судије имале издвојено мишљење о неслагању.

То је разлог више да Симовић објасни који су били његови разлози за прихваћање апелације браће Aлијагић, али сигурно је једно: он се при томе није руководио ни доказима, ни правдом и правом, ни интересима Републике Српске.

Слично је, прије свега тога, поступио и тужилац Рајчевић у требињском Окружном тужилаштву. Он је, и поред полицијског извјештаја с доказима о фалсификовању и давању лажних изјава у "предмету Aлијагићи", обуставио истрагу наводећи да је дошло до апсолутне застаре.

Рајчевић је тај предмет, све док није застарио, четири године држао у ладици. Прије тога је рекао да "није могао да подигне оптужницу јер Салих Aлијагић неће да дође на саслушање".

Значи, по Симовићу и Рајчевићу, Aлијагићима сада треба исплатити десет милиона "јер неће да дођу на саслушање". Зато је сигурно да су у свој тој правосудној бх. логици-нелогици одговор на питање "а гдје сам ту ја" нашли утицајни појединци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.