Алија упамћен само по злу
Нема дана да Бошњаци у државној заједници БиХ не подигну политичку прашину понављајући мантру као чувено пиле из цртаних филмова Калимеро “То је неправда, то је неправда”.
Ових дана је кренула лавина на донедавно омиљеног лика у Сарајеву, Нијемца Кристијана Шмита који је, док је радио на штету Срба, окиван у звијезде. Међутим, сада сваку његову ријеч три пута мјере и важу. Осим одласка у Стразбур гдје ће пред Европским судом за људска права рећи своје мишљење у случају “Ковачевић”, јуче му је замјерено како је изједначио Алију Изетбеговића и команданта Војске Републике Српске Ратка Младића.
Алија је ко бива добротвор у односу на хашког осуђеника.
То је можда тако из угла Сарајева, јер тамошњи политичари, а и народ је кратковид и заборавио је ону чувену Изетбеговићеву да ће “жртвовати мир зарад независне БиХ”. Добио је све само не оно што је хтио, државу по мјери Бошњака. И неће је као такву никада ни добити.
Због исламског фанатика Изетбеговића изгинула је бројна младост из сва три конститутивна народа. Он је жртвовао Сребреницу, подстицао сурове ликвидације сарајевских Срба и стварање стотине логора по тој чаршији и око ње. Довукао је бјелосвјетски шљам, фанатике из исламских земаља који су по својим вјерским обичајима одсијецали главе по Озрену и другим вјековним српским огњиштима. Изетбеговић их је постројавао и давао команде.
Хтјели то Бошњаци признати или не, Алија је заједно са Фрањом Туђманом био озбиљан кандидат за Хашки трибунал. Смрт га је спасила од затворске ћелије и епитета ратног злочинца са међународним печатом. Онај ко је крив за изазивање рата не може се поредити са било којим генералом.
Међутим, вратимо се Шмитовом поређењу Изетбеговића и Младића. Један од најгласнијих у критикама њемачког туристе био је министар рада и социјалне политике ФБиХ Аднан Делић.
- Да ли би дјецу требало учити да изједначе онога ко је бранио свој дом, народ и домовину с онима који су их хтјели уништити? Јер, реално, били смо један народ до тренутка када агресија није постала средство подјеле - рекао је Делић.
Па управо у томе и јесте проблем што вајни министар не жели да укаже на чињеницу да су Срби бранили своју домовину Југославију и нису хтјели да изађу из ње и уђу у исламску БиХ. Управо због те најгоре врсте фундаментализма немају сентименталности према државној заједници склепаној у Дејтону. И Срби желе да је напусте с потпуним правом, а тешко ће се ко изборити против народне воље, бар се тако у историји показало.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
