AИД-ове дипломате

Горан Маунага
AИД-ове дипломате

Министарство иностраних послова (МИП) БиХ и његов начин рада свих ових година су парадигма постојања и дјеловања саме БиХ. Важи и обрнут принцип, тај да је МИП слика и прилика неодрживог монструма званог БиХ.

МИП је низом афера до сада показало да је способно баш за свашта, за све осим за обављање послова који су му по прописима главна намјена. Исто као и сама комплетна БиХ, која не само да није држава, него је прескупо чудо које постоји само због себе и чији начин опстанка није јасан ни свјетским економским експертима.

МИП је од самог почетка, довођењем провјереног бившег кадра Службе државне безбједности, удбаша који су припадали бошњачкој тајној служби AИД, постао обавјештајни бошњачки пункт. Дипломатија је потпуно искоришћена за најпримитивније облике шпијунаже. Уз те и такве чињенице, "послови" су се годинама разгранавали па су дипломатске привилегије почеле да се успут користе и за прекогранични превоз разне "робе" и трговину оружјем.

Дипломатске регистарске таблице на малим и великим возилима, која не границама не подлијежу контроли, отварају разне могућности, поготову профилима бивших удбаша, припадника AИД-а. Тако су они спојили угодно с корисним, од запослења, преко шпијунирања до богаћења.

Радили су, дакле, све осим онога што је у том министарству требало да раде, али за то вјероватно неће никада и никоме одговарати. Једноставно, такво је то министарство и таква је то држава.

Иако више није тајна да су помоћници и савјетници министра Свена Aлкалаја Харис Луковац, Сенад Бужимкић, Данијел Хаџимусић, Мирсад Муховић и Aлија Муминовић бивши припадници AИД-а, нико неће поставити питање њихове ратне прошлости и онога чиме су се бавили на тим позицијама у министарству. И иако постоје назнаке да су неки од њих били чак и припадници злочиначке јединице "Шеве", формиране искључиво за ликвидације Срба, Хрвата и неподобних, никаква истрага о томе неће бити покренута.

Јер, да су представници међународне заједнице имали намјеру да овдје праве државу, власт и њена министарства по свјетским правилима, то би урадили на вријеме, онда кад је све то формирано. Aли нису, па су направили БиХ.

Лустрација на нивоу БиХ никада није спроведена, док је то у РС урађено по инерцији, без доношења било каквог закона о томе. Срби су у посљедњих двадесет година у овом региону означени као лоши момци и није се могло десити да неки ратни кадар, типа Луковца, Бужимкића, Муховића послије рата остане на било каквој високој функцији.

Aли пошто на нивоу БиХ и у ФБиХ јесу, сад је основно питање шта чинити са тим и таквим нефункционалним и контрапродуктивним творевинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана