Аграр у понору
Црни облаци поново су се надвили над домаћим аграром. Ове сезоне пољопривредницима ништа не полази за руком. А истини за вољу и претходних година пролазили су као бос по трњу.
Међутим, ове сезоне проблеми су кулминирали јер се недаће редају једна за другом. Прољетна сјетва каснила је седмицама због обилних падавина које ратарима нису дозвољавале да тракторима уђу у њиве. Чак и онима који су успјели засијати планирано, мајске кише су опустошиле поља.
Засади раног купуса у великом проценту су десетковани и већ се средином јуна знало да је штета непоправљива, а 60 одсто усјева других повртарских култура захватила је инфекција. Да ствар буде гора, невријеме се прошле седмице поново уротило против сељака. Таман када су се понадали да ће ушићарити који динар продајом дозрелих плодова који су одољели кишама, лед величине јајета уништио је воћњаке и повртњаке десетинама произвођача у Градишци и Лакташима. Упркос испаљеним ракетама и брзом дјеловању противградне превентиве штета је нанесена, а губици опет ненадокнадиви.
Мајчица природа се према пољопривредницима понијела као маћеха и када је у питању овогодишњи род пшенице, који је према ријечима ратара у најмању руку катастрофалан.
У Семберији, жили куцавици када је у питању пољопривреда производња у Српској, приноси пшенице у просјеку су три тоне по хектару, а вишегодишњи просјек је око пет и по тона. Да ствар буде гора жито је изневјерило и у вези с квалитетом што је срушило наде произвођача да би могли добити солидну откупну цијену која би осигурала бар минимум зараде у мору огромних трошкова који прате производњу.
Ипак, све то изгледа није било довољно па је у земљу стигла афричка куга свиња. Болест је за свега неколико седмица испразнила семберске фарме јер је због заразе еутаназирано више од 4.200 животиња. Иако ће држава свињарима за почетак уплатити три милиона марака за санацију штете, поједини произвођачи ће вјероватно трајно одустани од узгоја свиња.
Уназад три године та грана пољопривреде, због разних проблема, није имала рентабилну производњу и зараза је само долила уље на ватру.
На основу свега наведеног више је него очигледно да је домаћи аграр стигао до понора и то баш у години када је буџет за подстицаје рекордан. Положај у који је запала пољопривреда требало би да забрине све у Српској, а не само оне који мукотрпним пословима у штали и њиви себи обезбјеђују кору хљеба.
Пандемија вируса корона нас је научила да ако немамо своје производе не можемо се превише поуздати у помоћ свијета. Произвођачи из региона и Европе када се смилују да нам продају храну, ураде то по папреним цијенама а да не бисмо овисили о томе, надасве пријатељском гесту, под хитно је потребно наћи алтернативна рјешења како би помогли домаћим произвођачима да не поклекну до краја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
