Афера "Свисликс"

Министар финансија Борис Лаловац одмах је дао налог Канцеларији за спречавање прања новца и Пореској управи да покушају доћи до имена хрватских "штедиша" и утврдити поријекло новца изнесеног из земље.

Одмах након што је конзорцијум истраживачких новинара открио да је један српски држављанин на тајни рачун у HSBC банци положио 20 милиона евра, те да је још 37 особа и фирми из Србије од 1988. до 2006. године отворило 93 рачуна на којима је 41,2 милиона евра, српски медији су кренули у акцију откривања идентитета држављана Србије који су новац изнијели из земље, али и поријекла тог новца.

Како сада ствари стоје, та велика банкарска афера, која тресе цијели свијет, код нас пролази врло неопажено.

Власт на нивоу БиХ је у фази формирања, па и да хоће нема ко да затражи податке о седам клијената из БиХ који су у HSBC банци од 1990. до 2003. отворили девет рачуна на којима је укупно 4,3 милиона долара.

Ни медије (за разлику од колега у Србији) не занима ко је особа X која на тајном рачуну у HSBC банци држи 3,8 милиона долара, највећи појединачни износ када је у питању клијентела из БиХ.

Једино што смо сазнали је податак који је објавио истраживачки тим новинара да је "Беневоленција интернешнел БиХ", саудијска хуманитарна фондација забрањена због финансирања "Ал-Каиде", имала тајне рачуне у HSBC банци, као и да три особе са листе финансијера тероризма имају рачуне у истој банци и након упозорења и стављања те организације на црну листу УН.

Да ли су те три особе из "Беневоленција интернешнел БиХ" или из "Високог саудијског комитета"? Да ли су држављани БиХ? Остало је тајна.

Откривено је да тајне рачуне имају свјетски џет-сетери, државници, али и трговци оружјем, крвавим дијамантима, вође нарко-картела, тајкуни који се се обогатили утајама пореза.

Економисти у Србији тврде да су власници тајних рачуна углавном бизнисмени и њима блиски људи који су покушали да избјегну плаћање пореза, да ставе новац на чување у банке које строго чувају тајност података и тако се финансијски осигурају.

Да ли је то случај и овдје и да ли се међу власницима тајних рачуна налази топ десет најбогатијих бизнисмена у БиХ, чију ранг-листу је недавно објавио хрватски "Форбс", не зна нико.

Али оно што се сигурно зна јесте да је доња граница за отварање рачуна у женевској подружници британске HSBC банке била милион америчких долара.

Као и да је податке о томе француским медијима открио некадашњи компјутерски аналитичар те банке Ерве Фалчани, који је још 2008. податке доставио француским властима.

На дисковима које је дао Французима нису само кодирана имена власника рачуна у банци, него и у "пореским рајевима", на Кајманским острвима и Британским Дјевичанским острвима преко који су се пребацивале огромне суме новца.

Министарство финансија Велике Британије најавило је кривичну истрагу о пословању банке.

Шпански љевичарски покрет у политичком успону - "Подемос" велике наде на свом путу до освајања власти полаже у информације које ће им дати Фалчани.

Прање новца сумњиве клијентеле је топ стори на свим географским дужинама и ширинама.

Једино нас је равнодушнима и незаинтересованима оставила афера "Свисликс". А како и не би?

У земљи коју више од десет година "тресу" афере тешке стотине милиона марака (без судског епилога) та тричава 4,3 милиона долара на тајним рачунима у HSBC банци су много ситна пара да би се њом бавили.

Поред тога, ми смо и лијепо васпитани и не забадамо нос у нечије приватне ствари, а посебно не у оне за које су људи одлучили да су њихова тајна. Па макар то били и тајни рачуни.

Нас наша древна мудрост учи да "ћутимо и гледамо своја посла".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.