Афера нејединства

Дарко Момић

Одлука Уставног суда БиХ којом је Српској оспорено право власништва над шумама представља државни удар и још један антидејтонски атак на Српску и њене надлежности.

И то се мора свакодневно понављати, јер проглашавање неуставним појединих одредби Закона о шумама Републике Српске не смије бити гурнуто на маргину политичких дешавања и изван фокуса јавности. А поред захуктале приче о поријеклу и квалитету кисеоника у Универзитетском клиничком центру РС, а поготово након јучерашњег објелодањивања видео-снимка градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића у улози животиње уз коју се веже епитет племенити или да будемо конкретни - у улози коња - све су прилике да шуме већ сутра више никоме неће бити интересантне. А било би крајње погубно и потпуно погрешно ако се олако пређе преко посљедње одлуке Уставног суда БиХ.

Наиме, политичко Сарајево оличено и кроз дјеловање тог суда настоји свакодневно Српској да откине понеку надлежност или ресурс, док се сви политички актери с ове стране међуентитетске границе годинама налазе у улози жабе која се полако кува у води све док не угине. Од проглашавања неуставним грба и химне Републике Српске, преко оспоравања 9. јануара као Дана Републике, па до отимања пољопривредног земљишта, а сада и шума, Уставни суд БиХ по политичком диктату је појачавао температуру, а наши политичари и цјелокупна јавност се полако привикавали и постајали резистентни на нове и нове ударе на Српску.

Зато охрабрује јединствен став у Српској против Инцкове одлуке о наметању измјена Кривичног закона БиХ којим се забрањује и санкционише негирање геноцида, као и истовјетан став власти и опозиције у вези са спорном одлуком о шумама. Али не охрабрују “сњегови, рузмарин и шаш” који пријете да прекрију то јединство усљед набујалих афера “Кисеоник” и “Јахање”.

Да будемо јасни, мора се што прије разјаснити која фирма, на основу чега и какав кисеоник је испоручила УКЦ-у РС, а посебно да ли је иједан пацијент био угрожен његовим коришћењем и кад се све то установи, ако је ико одговоран, треба да одговара и крај приче. С друге стране, потребно је одмах разјаснити да ли је градоначелник био у улози коња када је засјео у фотељу првог човјека града или раније, док је био “само” градски одборник или народни посланик и политички га укорити у складу с тим.

Проблем је што такве афере и њихово пласирање у јавност угрожавају онај неопходни степен српског јединства пред изазовима као што је посљедња одлука Уставног суда БиХ или оним који су тек пред нама. А нејединство је миљама далеко од самосталности. Коме није јасно?!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана