Административни земљотрес
Ни годину дана након разорног земљотреса, који је порушио Петрињу и Банију у Хрватској и без крова над главом оставио многе породице и у сусједним општинама у Републици Српској, штета није санирана.
Од тог природног потреса, на који нико није могао да утиче и који нико није могао спријечити, понекад се чини да је тежи онај административни. Након потреса у коме су страдала домаћинства, оштећене школе и друге јавне зграде, подршка је стизала са свих страна, и материјална и морална.
На рачуне Костајнице и Козарске Дубице, које су највише погођене земљотресом, стигли су милиони марака помоћи од влада Српске, Србије и Аутономне покрајине Војводине.
Помогли су бројни привредници и организације, свако у складу са својим могућностима. Баш као што свака невоља пробуди и оно најбоље у људима, тако је било и овога пута. Комшија је помагао комшији, јер сви су дијелили исту муку.
На крају децембра прошле године сваки лимени контејнер који је стигао до породица које су остале под ведрим небом значио је уточиште, какав-такав кров над главом и иоле сигурнију зиму.
Међутим, то рјешење требало је да буде привремено да се премости који мјесец. Али није било тако. Поједине породице у Костајници и љетос су се “кувале” испод лимених контејнера, стрепећи да ли ће им се змије увући под кревете. Од врућине се није могло живјети. О хигијени у контејнерима сувишно је и говорити. Само они које је таква судбина задесила знају како им је било и како им је и данас. Јер и ову зиму и празнике дочекују у хладним контејнерима. Нажалост, разлога за славље и немају. Њихови домови су трајно оштећени, а дуготрајне процедуре главна су кочница повратку у нормалан живот.
Изградња њихових кућа немогућа је без расписивања тендера, избора извођача радова, па онда слиједи законски рок за жалбе и тако дан за даном. Док се све могуће и немогуће процедуре испоштују прође година, а дани и ноћи у контејнерима никако да прођу.
Можда би о томе требало да размисле сви они који вуку конце и доносе законе, па да се за овакве ванредне ситуације бар поједноставе процедуре, скрате и убрзају. Јер ванредно је. Ако у неко редовно вријеме и мора да буде рок од 15 дана за жалбе, може ли бар у оваквим ситуацијама да се скрати на пет. Јер онима који су остали без својих кућа и зависе од тих процедура и туђе помоћи и сат је много, а камоли година.
Требамо се сви бар покушати замислити у кожи тих људи. Сигурно није лако, посебно јер у контејнерима празнике чекају и дјеца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
