Aдминистрација и запошљавање
БиХ је земља у којој је тешко са сигурношћу рећи шта доноси ново јутро и какав ће бити дан, али без обзира на све промјене једна ставка годинама чврсто стоји на ногама и одолијева ударима кризе, штедње, политичких превирања...
Енормно запошљавање свакако ће остати забиљежено као једна од основних асоцијација када се помене БиХ, а протекле године су најбољи свједок како су “ницале” бројне агенције, дирекције и редовима којима су се стварали пред њиховим вратима у жељи за добром платом која је захтјева мало или чак нимало зноја.
Подносиоци пријава на конкурсе, да се разумијемо, нису криви за овакав (не)ред на нивоу БиХ, али зато појединци чији је основни задатак био да рационализују управу сносе добар дио терета који се односи на милионска издвајања за бруто плате и накнаде трошкова запослених на нивоу БиХ.
Институције, или боље речено они који их држе у својим рукама, очигледно да баш претјерано не маре за штедњу о којој већина прича, бар ове године, и јасно показују да желе да иду до граница максимума.
Да је ситуација одавно алармантна, а да је поново зазвонило показује чињеница да су за само 15 дана прохтјеви или потребе, ко ће га знати, довели до тога да је отворена могућност да више од десет особа поносно понесе титулу државног службеника на нивоу БиХ.
И докле ћемо овако? Колико је времена још преостало док не пукне балон који се зове државна администрација?
Ово је само једно од питања на које ће неко ускоро морати да да одговор, али насупрот овог има још једно питање. Питање које захтијева, и те како, добар одговор.
Питање гласи: Докле ће реални сектор још моћи да на својим леђима носи више од 22.000 чиновника?
Иако одговор још виси у ваздуху, већини је већ сада кристално јасно докле су се савила леђа радника, и то оних радника који крваво зарађују своју кору хљеба док уздржавају бројне чија су, с друге стране, радна мјеста ништа друго него измишљена.
Годинама смо свједоци да је бујање државне администрације и једно од њених основних достигнућа, јер тешко је објаснити да ова земља и поред огромног броја стручних, виших и самосталних стручних сарадника тешко успијева да прати кораке земаља у региону.
Било како било, а било је свега, остаје нам да се надамо да ће ускоро и овоме доћи крај и да ћемо имати само оно што нам је и потребно, а свему непотребном и расипничком махнути и рећи “збогом”. Заувијек и за добробит свих!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
