А ко си ти?
БиХ чине два ентитета и конститутивни народи - Срби, Хрвати и Бошњаци, док они из реда осталих још “траже” званичну потврду свог мјеста у њеном систему. Међутим, поново се потврђује да је политика и чудо и најуноснији бизнис у данашње вријеме.
Конститутивност је стална мета многих. Пречесто су посљедњих дана могле да се чују свакојаке тврдње. Од тога да је ријеч о лошем преводу, до тога да би за БиХ најбоље било да та ставка буде брисана, иако то у суштини значи рушење њеног темеља. Питање права народа и етничко опредјељење било је на дневним редовима бројних европских парламената и разних одбора. И по неписаном правилу, већина оних који су се јављали за ријеч износили су идеје о томе како би БиХ требала до изгледа. Ко треба да има и каква права. И ко треба да се пита за све, ко да спусти главу или евентуално само климне њоме као знак сагласности са затраженим.
Иако то није препоручљиво за турбулентну земљу каква је БиХ, у којој још ни ратне ране нису зарасле до краја, и на домаћем терену има оних играча који су спремни да се “продају”, посебно странцима, али и партијским шефовима у политичким играма ако од њих затраже да, рецимо, преко ноћи Бошњак постане Србин, Хрват или обрнуто, због фотеље. А нагледали смо се тога у протеклим годинама.
Нико не спори да свако има право да промијени вјеру ако то истински жели, легне као Србин, а пробуди се као Бошњак, Хрват или неко из реда осталих, али су крајње несхватљиви и безобразни они који то ураде да би постали нешто у власти и којима није проблем да националност мијењају од данас до сутра. Гдје је ту образ? Има ли га? Ко су ти људи, уопште?
Како неко може заступати интересе бошњачког, хрватског, српског народа, ако истински није из реда тог народа? Посебно у повратничким срединама, гдје су муке превелике и гдје још огњишта нису онаква каква су некад била, али и у свим другим срединама под овим дијелом неба.
У свему томе поставља се питање колико заправо сами, таквим, али и свим другим потезима, сијечемо грану на којој стојимо и колико су јаки и данас они који жели државу без помена конститутивности, а у којој би да владају?
Турбулентни дани у БиХ трају већ предуго. Духове прошлости пробудио је на одласку Валентин Инцко, а вјетрови које су произвели још дувају и чини се да сваким даном добијају на снази. Сасвим извјесно је да неће стати, јер смо пред новом предизборном кампањом, током које, иначе, нема претјераног бирања ријечи. С друге стране, извјесно је да би опет могло бити промјене националне одреднице, зависно од тога кога гдје буде недостајало. Али, то је БиХ. И то готово да више и не може да зачуди, али би требало да забрине. Свако ко жели добро народима и овој земљи, нарочито данас када су у току геополитичке партије шаха, треба да чува конститутивност, штити права и тражи да Дејтон поштују сви. И овдје и на свих седам континената.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
