A гдје је правда?
Сарајево је у петак славило аустријско одбијање захтјева за изручење ратног генерала Aрмије РБиХ Јована Дивјака Србији, а прослављали су уједно и срамоту свога правосуђа, институција БиХ и славили тугу и сузе својих комшија из Републике Српске.
Радовало се Сарајево, као и Дивјак и компањони, такође, оптужени за злочине над младићима у колини ЈНA у Добровољачкој улици 1992. године, Заим Бацковић, Сефер Халиловић, Ејуп Ганић, Стјепан Кљујић, док је у Српској владала невјерица и разочарење. Није испоштована ни процедура да се у Сарајево врати под пратњом и са лисицама на рукама, већ је допутовао као херој.
Послије свих нелогичности рада институција БиХ, очигледних злоупотреба положаја и права, Дивјак је пуштен да живи као слободан човјек, а остала су питања на која нико неће одговорити, јер не мора.
Прво, како је могуће да су Дивјакови лобисти сатима прије званичне одлуке знали и објавили да је он слободан човјек? То су могли да сазнају само из врха аустријске власти и дипломатије, јер је одлука о Дивјаковом ослобађању била политичка.
Друго, како је могуће да суд у Корнбургу није уопште разматрао захтјев за изручење Дивјака БиХ, јер је био непотпун? Министар правде БиХ Бариша Чолак клео се да је документација комплетирана, а потврдио је то и јавни тужилац који је радио на Дивјаковом случају Штефан Дункел. Неко је слагао и није урадио свој посао како треба, а нећемо сазнати ко, јер не морају да одговарају, никоме!
И треће, ко је дао право осумњиченима за ратне злочине да јавно говоре о уроти сарајевских политичких кухиња и њихових носилаца власти и правосудних функција, како би се ометала правда, као што је једном приликом признао и сам Дивјак?
Нико неће одговорити на питање зашто се Сарајево не куне у своје институције и потруди се да Дивјак дође пред судију и скине љагу са свога имена, ако су оптужбе лажне, него сплеткари, опструише, лаже, оптужује друге и куне се у злочинце.
Шта очекивати од БиХ када предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић на одлуку Aустрије каже да ће то учврстити њене односе са БиХ, а ниједном ријечју не спомене шта ће значити за односе у БиХ, и сарадњу са Србијом?
Република Српска не може очекивати од таквог Сарајева да стави тачку на причу о Дивјаку, Добровољачкој, и свим другим случајевима страдања Срба, а, нажалост, све је мање наде и у озбиљност Србије у овим процесима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
