Живот наш ријалити

Око мене педери, убице/ и топови,

тешке хаубице/                      

господе, где ли проналазе/

онолику ђубрад и          мамлазе..../

Јер, око мене све су понављачи                                   

ђаци/ или болесници или манијаци...

Цензура или аутоцензура (свеједно како ко зове) никада се не види у ономе што медији објаве. Она је увијек у ономе што није објављено. А то је теже утврдити. Када долази до повећања броја забрањених тема и заштићених личности повећава се број текстова и емисија које третирају естраду, џет-сет и наравно, црну хронику. И живот постаје ријалити.

Један дневни лист у Србији ових дана на киоске је стигао са невјероватно тачном дијагнозом на насловници: "Креће нови ријалити: Како ухапсити Шешеља".

Нови ријалити се емитује послије онога окончаног великом трагедијом у којој су шест људи и једна беба изгинули у паду хеликоптера да би се двојица министара усликала на Сурчину.

Код нас управо је окончан ријалити који је трајао мјесецима: формирање власти. Циљ тог ријалитија је борба за столице. Као и у свим ранијим, учесници мјесецима послије избора одмјеравају изборни плијен. По потреби ријалити програма партије одређују и вјеру и нацију учесника ријалитија. Сви народи и остали морају бити заступљени по правилима. Иако многи учесници не знају да попуне пријаве за улазак у ријалити, они пролазе, јер имају чланску карту. Партијски комесари по старој пракси диктирају распоред камера у кући снимања. И насловне стране новина. Важан предуслов за улазак у Кућу великог брата је мазање вазелином сваке вечери. Учесници ријалитија се мажу пред очима нације. Ко се боље намаже осваја већу столицу. Када мазање не помаже прелазе на уцјене. У ријалитију једна соба је VIP. У њу су смјештени главни ликови ријалити шоуа. Напуцани, премазани, окрутни, непринципијелни, самозаљубљени... пред лицем ТВ гледатељства не либе се да смјештају један другоме, на кварно. И онда да наздраве и да се изљубе. Продуценти трљају руке, јер шерови гледаности пробијају висинске амплитуде. Ко уђе кајаће се, ко не уђе кајаће се... Јер живот наш - ријалити!

Бити "ин"

Они који су некада дан започињали јутарњом кафом уз новине да би се информисали измијенили су навике. Кафа је остала, а стигли су паметни телефони. И све се убрзало. Уз јутарњу кафу читају се блогови, портали, "Твитер" вијести, статуси, ријалити новости...

Уз силиконске сисе Маце Дискреције, уз јутарњу кафу обавезно из паметног телефона искочи барем један манијак, болесник или психопата. Нађе се и понеки "вукодлак", сатаниста попут оног свјеже пронађеног у Бечеју. И шта да уради човјек када му дан започне поруком: "Ја сам најнезгодније зло које гази ово тло: Члан српског Реда вукодлака појео мачку па убио рођака"? Да баци телефон? Да купи времеплов? Да се врати у кревет и спава, спава, спава... И пусти музику: "...преспавати дан, преспавати век, како ли је тек"?

Када се пробуди већ је викенд. А викенди почињу "Звјездицама", настављају се "Звијездама", а окончавају "X Factorom". Ако је тачно да "ко пјева зло не мисли" и ако број становника ових простора подијелимо са бројем пријављених пјевача нема разлога за панику. Безазленијег народа нема на кугли земаљској.

А када не пјевамо онда гледамо порнографију у директном преносу. У "Паровима" (пише на паметном телефону) главни ликови су Змај од Шипова и Маца Дискреција. И Мацина мама Енеса добила је својих пет минута. На насловницама је обзнањена веома важна информација: Маца лаже да добро зарађује, јер она (мама) подигла је кредит да јој купи силиконе и мобилни телефон.

Змај од Шипова још одавно је познат широј јавности, од онда када је на интернету објављен снимак говора који је одржао покојном оцу Јови на гробу. Тог тренутка постао је медијски суперстар и много важна фаца. Бадава су из Шипова молили медије да их не брукају и увјеравали да имају много и паметних и способних и учених људи да покажу свијету. Очекивано у Шипово, због удаљености, тешко стижу информације о новим трендовима и црно-ружичастим пругицама.

И добро што Шиповљани, али ни студенти нису ништа бољи. Ових дана огласило се извјесно Студентско удружење "Баштина", које је захтијевало од РРА да забрани ријалити шоу "Парове" због "вријеђања морала, скарадности, промоције проституције".

- Сведоци смо да разне националне телевизије последњих година малтретирају нацију са разним скарадним ријалитијима, испирају мозак становништву и намећу на један насилан и бруталан начин извитоперен систем вредности. Када смо мислили да је количина неморала, блуда и свих гадости које се пуштају на телевизијама достигла врхунац, да од свега тога не може горе, брзо смо се са новим серијалом "Парова" уверили да може - написали су студенти РРА.

Млада дјеца не контају да је ријалити државни пројекат од вишег националног интереса.

Они паметнији и ближи власти искористили су шансу и направили понуду која диктира потражњу. Јер када су маркетиншки магови укапирали како се лако обрће лова, брзински су створили приватне продукције за производњу ријалити програма. Високи рејтинзи гледаности, који су их пратили, подстицали су њихов раст и ширење захваљујући вишку лове од маркетиншког колача који су по основу рејтинга сами себи дијелили. И тако су се стварали и ширили концентрични ријалити кругови. И свима добро. Властима да се народ не досјети, ријалити бизнисменима, јер им се џепови пуне свјетлосном брзином, анонимнима, јер постају познати, грађанству, јер је његова потреба за друштвеним животом задовољена за посве мале паре, колико износи РТВ такса.

По дефиницији деструктивни, агресивни и асоцијални хулигани, наравно, ништа нису сконтали. Један од њих са препознатљивим стајлингом "капуљача на глави" и обавезним "Еј, бре, брате" револтиран снимио је клип и поставио на "Јутјубу". Врло набрушен упутио је јавну поруку познатој старлети:

"Јебо те Оро, шта ти каже отац, брате, шта ти каже комшилук, брате... Продаје једну краву да би имала сисе, брате, ми смо криви што их гледамо, брате.. Јер ово, брате, није нормално. Ово, брате, знам шта је глупост, брате, добро рекла је Оро, брате, али смири се више јебо те лебац, брате. Могло је бити и горе, могло је ово раније почети, брате. Хвала богу да је моја генерација била нормална, брате. Ја сам имао, брате, неку границу између глупости и паметне ствари, брате. Ова изгледа не зна где је граница, брате. Види јој сисе брате, напумпала сисе. Напумпала усне, брате. Што ће јој, брате, да боље пије чај аааа? Ово је црна хроника, брате. Колико год био глуп, брате, мене би било срамота, брате. Ја само, брате, чекам када ће на Пинку да излазе голе, брате. Ово је хорор, брате, као да си видио Бокија 13 у купаћем, брате..."

И не чуде хулигани, јер су хулигани. А хулигани ремете и ред и поредак, а врло често то чине веома агресивним и деструктивним понашањем.

Послије свакодневне понуде у јавном простору, опште чуђење изазива најава полиције Србије да ће испитати дјевојчице од 13 и 14 година које своје голишаве фотографије објављују на друштвеним мрежама. Полиција је упозорила да се тренд малољетничке голотиње опасно шири интернетом. Зато ће дјевојчице, заједно са родитељима, морати у полицију на разговор.

Како је могуће да полицајци не гледају "Парове", да немају паметне телефоне и да не читају новине? Па клинке се само на вријеме припремају за каријеру VIP личности по понуђеном ријалити рецепту.

А све је почело...

А све је почело прије више од 20 година када су Слободан Милошевић и госпођа са цвијетом у коси подржали постанак ружичасте телевизије. Није тако давно било када је стварање ружичасте слике свијета, да би се нација забавила и удаљила од животних проблема, стављено породици ММ на душу као један од њихових највећих гријехова.

Онда су дошли други, па трећи, па пети... Ружичаста слика се допала свима. Доза пинк боје којом се бојила стварност добијала је на интензитету. И ширила се без контроле.

Брачни пар ММ и даље је повремено прозиван за изум патента на чијим плодовима су уживали сви послије њих. Користили су их у много већим количинама и интензивнијим нијансама ружичасте. Ријетки нису пристали да учествују у ријалитију па су избачени својом вољом или невољом из Куће великог брата.

Виртуелни свијет бивао је из године у годину ружичастији, а стварни обојен ружичасто-црним пругама. Ред забаве, ред црњака: убио, заклао, преклао, силовао, појео...

Појавиле су се и новине за једнократну употребу. Направљене не да информишу, него да облате. По наруџби и за скривен интерес. Нико није писнуо о злоупотреби слободе прије него што се све отело контроли.

У међувремену су стигле и друштвене мреже, а новинаре и медије замијенили су лажни или прави идентитети грађана који су добили право јавности. И страначка војска ботова. Тачност њихових информација није могуће провјерити, али у томе и није смисао. Ових дана у Србији се пише о шминкерки Јелени Маћић, која је у вријеме поплава у Обреновцу ширила панику на "Фејсбуку" пишући лажи "да има много мртвих, да их извлаче камионима, да се копају гробови у Лазаревцу"... Она је одбила нагодбу са тужилаштвом и поручила да јој је много драже да иде у затвор него да призна да је урадила нешто лоше. Јер њено лагање је њена приватна ствар!

А шта је са конзументима? Са просјечним становницима земље? Онима који нису оспособљени да разлуче лаж од истине и разбију ружичасту кутију? Да ли су они пуке жртве или ријалити статисти? Посебно када су поред домаћег уочљив и свеукупни свјетски интерес за развој сличних трендова у којима је зло "ин", а добро "аут".

Тако у конкуренцији копилот убица и пилот херој до данас води убица. Како примјећује "Раша тудеј", медији су и даље пуни вијести о Андреасу Лубицу, копилоту који је намјерно срушио авион на лету Барселона - Диселдорф и убио 150 људи. Пилот који је учинио све да спасе путнике и посаду остао је у сјени убице психопате.

"Отвори та проклета врата! За име бога, отвори врата", биле су посљедње ријечи капетана Патрика Зондхајмера забиљежене на снимку у црној кутији, док је очајнички молио убицу да га пусти у кокпит да спријечи трагедију.

О Лубицу - лудаку смо сазнали све. О Зондхајмеру готово ништа. Јер кога брига за хероје? Кога брига за "отвореног човјека, пуног ентузијазма, спремног да помогне, који је зрачио срећом"?

Кога брига шта кува и с ким се дружи "боља" Џулија Робертс од "лошије" Анђелине Џоли, која не кува и дружи се него одсијеца сисе, вади јајнике и јајоводе? Кога брига што је жена за лудницу, а не за насловницу?

Јер - живот наш ријалити. А у сваком ријалитију људи и догађаји су стварни. До тебе је да прихватиш ролу. Послије више не боли. Ружичасто-црне пруге се смјењују, а живот, живот пролази као фикција. У незнању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.