Земља крви, меда и протеста

Сања Влаисављевић

Сарајево је ових дана осим стања елементарне непогоде због снијега затрпано и написима о оставци кантоналног министра образовања Емира Суљагића, као и чланцима о филму "У земљи крви и меда".

Снијег први пут у Сарајеву

Кренимо редом. Снијег као да је први пут пао у Сарајеву. Улице су данима затрпане снијегом, леденице висе са кровова, а трамваји су прорадили тек неколико дана након првог сњежног наноса. "Сарајево је парализовани град." Ова фраза звучи депласирано када је о политици ријеч, зато је сада треба употребљавати барем када говоримо о сњежном невремену. Истина је да је снијега пало више него протеклих година, али да ли је то довољан разлог да је пут до главне градске болнице честито очишћен тек након пет дана? Некако у исто вријеме када су грађани Сарајева били суочени са општим хаосом у граду, на федералном јавном емитеру су се новинарке централне информативне емисије подсмијевале Додиковим изјавама како је стање у РС "готово па нормално". А поводом сличне изјаве тузланског начелника општине нису имали коментара. Данима смо од новинара овог сервиса слушали еуфоричне приче о њиховим храбрим походима у непроходне крајеве и великодушној помоћи коју су нудили снијегом заточеним грађанима. Посебно је било важно истаћи оне крајеве који су или на граници са РС или су у РС, како би се сугерисало да политичко руководство тог ентитета не брине о тамошњим становницима. Треба ли напоменути да је ријеч о крајевима који су зими често непроходни и да је ова или она власт на то мало могла утицати? Али, храбри федерални новинар Авдо Авдић и његове колеге су дошли тамо гдје нико прије њих није успио. Истина на том сервису нисмо могли чути причу о заједничким акцијама уклањања снијега у општинама које су у међуентитетском сусједству, али и што бисмо када то угрожава идеолошку концепцију новинарског извјештавања ове куће.

Оставка борца за "европско образовање"

Осим елементарне непогоде, Сарајево је ових дана снашла и оставка есдепеовог министра образовања Емира Суљагића, иначе познатога као борца за "европско образовање". То је исти онај министар-новинар који је своје неистомишљенике јавно називао фашистима, вријеђао српске новинарке и борио се за укидање вјеронаука, упућујући при томе увреде челницима Исламске заједнице и родитељима чија дјеца похађају овај предмет. То је исти онај министар који је већ прије знао поднијети неопозиву оставку, али се знао и брзо вратити на посао. Исти онај министар који је прије пар седмица брутално напао своју супругу, па онда тврдио како то нипошто не би урадио, сликајући се уз осмијех са несретном женом која је прије тога у паници звала полицију у своју кућу. Упркос бројним интервенцијама министара и уредника у медијима, који су на све начине хтјели да прикрију овај скандал, полиција је у своме саопштењу ипак потврдила ову нежељену вијест. Питате да ли су тада женска удружења која столују Сарајевом реаговала? Ма ни говора. Ионако нема више ни јавних реакција ни грађанских протеста, активности цивилног друштва су замрле од тренутка када су "националисти" склоњени са владајућих сарајевских фотеља.

Но, вратимо се министровој "неопозивој оставци". Како је ријеч о кадру СДП-а, тако је сваки његов потез хвале вриједан, по дефиницији "антинационалистички", опредијељен за увођење највиших стандарда у образовању итд., па је и његова оставка чин храброг и одговорног политичара који није више могао да поднесе пријетње упућене њему и његовој породици. Изгледа да сам пребрзо закључила како је са доласком СДП-а на власт престао сваки облик негодовања грађана, а посебно онај који се изражава протестима на улицама. Кад, ето, стигоше најаве протеста. Али не због свеопштег поскупљења или опсадног стања у граду, него због оставке министра Суљагића! Дигли се на ноге учитељи који, како пишу новине, праве транспаренте и до "пет метара велике" на којима пише: "Др Емир Суљагић није министар мрака, већ просвјетних радника и њихових ђака". Ех, ово са мраком, како су за сарајевско "Ослобођење" изјавили просвјетни радници основног образовања, "алузија је на 'Аваз' који је своједобно прозвао Суљагића министром мрака, због, како је тада речено, "увођења цензуре у школе". Данас су ствари битно другачије, ма шта просвјетари мислили Суљагић није мрак него свјетло "Аваза" и његовог директора Властимира Мијовића који се диви Суљагићевој оставци у својој колумни. Ако је ико ових дана бранио храброг герилца министра Суљагића, онда је то засигурно "Аваз", тако да су те просвјетарске алузије сасвим бесмислене.

Ето тако ће се у Сарајеву коначно догодити протести, али због одласка гордог министра Суљагића, а не због бројних проблема који су нагомилани и у самом образовању. Већ се спекулише да би, ако не дај Боже буде коначно усвојена Суљагићева оставка, на његово мјесто могла доћи директорица сарајевске Гимназије Добриња Сабиха Мискин, такођер есдепеов кадар. Ова професорица је широј јавности постала позната када је прије пар година оштетила буџет Кантона за неколико десетина хиљада марака јер је изгубила судски спор са професором којему је незаконито дала отказ, а због чега јој тадашњи есдепеов министар Сафет Кешо није хтио обновити мандат. Ето, то се зове социјалдемократија. Додуше, Кешо је у очима поборника грађанске демократије на сарајевски начин засигурно "националиста", па зато није хтио обновити директорици мандат.

И на крају - дива

И коначно над Сарајево се на спектакуларан начин сручио и филм "У земљи крви и меда". Прво је пао војни хеликоптер са хуманитарном помоћи, а потом је у приватном авиону атерирала холивудска дива, краљица те врсте помоћи. На премијери се скупило све ко-је-ко сарајевско друштво. Пуне су новине слика посјетилаца премијере, изјава америчке глумице те плачних и дирљивих изјава њене љубави према Босни и Босанцима.

Само што су у овом случају појмови Босна и Босанац посве сужени. Тешко је замислити ту врсту љубави у име које се изражава нада да су "Срби паметан народ и да ће схватити филм". А можда је то само умјетност подређена "хуманитарним сврхама", ко ће га знати?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана