Вук је имао кук

Ларкинове књиге које је објавио за живота имам још од друге половине деведесетих. Студирајући англистику и шегртујући у занату превођења поезије, Ларкина сам почео да преводим прије скоро четврт вијека. Неке од тих превода објавио сам у загребачком “Зарезу” крајем деведесетих. Мислим да су преводи његових пјесама први преводи поезије које сам објавио (ако занемарим превод једне Емерсонове пјесме који сам направио још као гимназијалац и који је објављен у неком од оних листова који су се у току рата зарад ентузијазма локално покретали).

Мада су, како је написано у једном некрологу, све његове вриједности и ставови били потпуно, чак фанатички негативни, Ларкин спада у највољеније енглеске пјеснике нашег времена, што говори нешто не само о Ларкину него и о нашем времену. Јер сам Ларкин није волио послијератну Енглеску, није волио скоро ништа и био је антипјесник, човјек који није желио никуд ићи нити радити било шта. Путовао није скоро никад, а кад је ријеч о имало даљим путовањима, непотребна бива ова ограда “скоро”. У неком су га новинском разговору питали да ли би волио посјетити, рецимо, Кину, а он је одговорио да не би имао ништа против ако би се могао вратити исти дан. Никад није јавно читао своје пјесме, никад није држао предавања о поезији и никад није - како сам каже - “икога учио писати поезију”.

Пјесмице

Дружим се с тим мизантропом, дакле, има више од двадесет година. Било је дана кад ми је било жао што је објавио само те четири књижице и свеукупно ваљда не много више од стотину пјесама. Онда сам, међутим, схватио колико су књижурина “Сабране пјесме”, да је ту и маса материјала који је постојао само у рукопису те да се испоставља како необјављених пјесама има више него објављених.

Има ту свега. И лако се човјеку сјетити оне максиме неког чешког пјесника коју је Кундера волио да цитира да се пут од скице ка дјелу прелази на кољенима. Али с друге стране, ја волим и скице. Неке су пјесме ту опет потпуно антологијске, па није чудо да је, рецимо, Мартин Ејмис узео неке од тих необјављених за своју нову селекцију Ларкинових изабраних пјесама.

Могао бих сада о Ларкину до сутра, али сам ово почео да пишем због много духовите пјесмице-досјетке, која ми је развукла лице у осмијех већ при првом читању.

Дакле, овако иде пјесмица:

HISTORICAL FACT

Shelley

had a belly.

Јасно је и духовито. На нивоу семантике, превод не представља никакав проблем. Наслов је: “Историјска чињеница”, а сама пјесма би ишла: “Шели/ је имао стомак.” Добро, то баш не звучи као пјесма, јер нема риме, мада чак и овако функционише као не сасвим лош афоризам. Шели је, знамо, био парадигматски романтичар и борац за слободу. О таквима обично не размишљамо у контексту хедонизма и облапорности. Такође, на сликама које су дошле до нас и по успоменама савременика, Шели је био згодан и витак. За Бајрона знамо да се вјечно борио против, како бисмо данашњим рјечником казали, вишка килограма, али то нам некако и није у нескладу са оним како се Бајрон масовно перципира. Стога, “Бајрон је имао стомак” дјелује као обична изјавна реченица, не чак ни афоризам.

Један од начина да ову пјесму преведемо је да “удесимо” риму. Пошто се први стих састоји од једне, једине ријечи, а она је (през)име па се не преводи, маневарски простор нам није превелик. С тим да увијек можемо да нешто незнатно придодамо, неку ријечцу која не утиче на смисао. Ево, рецимо, двије варијанте: “И Шели је чак/ имао стомак.” или “И Шели је, ух/ имао трбух”.

Ни “чак” ни “ух” овдје не дођу као вишак, они само можда основну интенцију пјесме чине видљивијом. С једне стране, и то може бити погрешно, али опет пјесмица “И Шели је чак/ имао стомак” преноси, чини ми се, оно најважније из оригинала. (Та верзија ми је боља искључиво због веће фреквентности и колоквијалности “стомака” у односу на “трбух”, барем у мојој околини и код људи које познајем, мада и рјешење са “ух” има својих чари.)

Паралеле

Али с друге стране, има и оних превода, и чести су код пјесника који су и сами преводиоци, кад они по туђој “мустри” заправо испјевају своју пјесму. Има неког смисла да се онда ти преводи, по правилу, уврштавају у своје сабране пјесме. Па ми је једног јутра у Софији, као ниоткуд, пао на памет још један могући превод ове пјесме:

ИСТОРИЈСКА ЧИЊЕНИЦА

Вук

је имао кук.

У контексту Софије овдје помињани Горан Бреговић волио је по интервјуима наводити како у вријеме док Вук Караџић тек прикупља грађу за рјечник нашег језика, Гете већ пише “Фауста”. То мало вуче на оне фамозне Крлежине “синоптичке таблице”. Због личне релације, паралела Вук - Гете се сама намеће, али тек данас, након што ми се јавила ова рима, схватам да су Вук и Шели практично иста генерација, Вук је рођен пет година раније.

За све припаднике српске културе, Вукова хромост је општепозната чињеница. (Ето и линка са Бајроном.) Такође, мало ко се неће сјетити дрвене ноге. Ипак, колико год нога била дрвена, кук је био његов. (Као у оној Андрићевој сентенци о “бечким наочарима и нашим очима” коју воли да цитира Владимир Пиштало.) Отуд је и могао да вилени по свијету.

Тако да мислим да је легитимно рећи да је пјесму “Историјска чињеница” са Шелијем у првом стиху написао Филип Ларкин, а да ју је, са Вуком у првом стиху, на српски пре(пје)вео Мухарем Баздуљ.

Успут буди речено, након Ларкинове смрти, Клајв Џејмс је написао некролошку пјесму у којој онај свијет успоређује са - Бугарском. Обраћајући се пјеснику каже му како је добро познато да он никад није волио да путује, а да је сада, ето, отпутовао у земљу чије туристичке брошуре су му се најмање допадале, па дословно вели: “ту туробну Бугарску са оне стране гроба” (“That drear Bulgaria beyond the grave”). Ларкин је умро 1985. године, а Џејмс је пјесму написао, по свој прилици, недуго након Ларкинове смрти. Индикативна је ова слика Бугарске од прије тридесет и пет година. У посљедњих десетак година, десетак хиљада Британаца купило је куће на бугарском дијелу обале Црног мора. Ствар је већ анегдотална: Оно што је богатим енглеским пензионерима Шпанија, оним сиромашнијем је Бугарска. Ларкин би од тога могао да направи неку пјесмицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.