Вук и Нурија Поздерац и остале приче

Сања Влаисављевић

Данима већ траје надмудривање у вези са избором градоначелника Сарајева. Овај добар, онај бољи, а тек онај - најбољи. Мада убједљиво најбољи је приједлог компромитованог бившег предсједника Владе Кантона Сарајево Фикрета Мусића да градоначелник буде биран из шешира.

Тако би градоначелник Сарајева могао бити неки шеширџија. Иако треба бити сасвим поштен па јавно рећи да у избору градоначелника не да не би смјело бити дилеме него је свака дилема срамна и поражавајућа за Сарајево, ако се има у виду да је један од кандидата Јакоб Финци.

Федерална сапуница

А Влада Федерације као нека сапуница. Истина, модерним језиком говорећи сва дешавања у тој кући би се могла назвати плурална либерална демократија. Дакле, сви имају право на изношење ставова, за покретање промјена и смјењивање оних који не раде квалитетно и транспарентно свој посао. Е тако, у духу либералне демократије, прије који дан сједницу Владе напустили су чланови СДП-а, јер је девет министара изгласало приједлог одлуке о измјенама и допунама Пословника о раду Владе ФБиХ. Па тако, једне сарајевске дневне новине тај догађај насловљавају као "Пуч у Влади", а друге: "Лијановић: спријечили смо опструкције". У првим је то представљено као спашавање рада Владе, па се шаље вијест да је све "у складу са законом, без кршења Пословника, процедура и Устава БиХ", а у другим је то јасан "доказ да је СДА спремна, да би опстала на власти, испоручити Федерацију Лијановићима". Ето, па ви сада процијените ко ради а ко не ради по Уставу, ко крши законе и ко спашава Федерацију. Један од млађих, али свакако и послушних кадрова СДП-а, је то већ окарактерисао као "Пуч, агресију на правни систем ФБиХ и још један потез очајника који покушавају зарад властитих фотеља и позиција уништити све што постоји не само у Федерацији него и у БиХ." Ма треба само једно прегласавање да се догоди и ето одмах једне од двије најубојитије ријечи послијератне политичке реторике: агресија или геноцид.

Величање четника

Неки дан је Амбасада Израела у Београду додијелила медаљу "Праведник међу нацијама". Медаља је највеће признање коју израелска држава "у име јеврејског народа, указује нејеврејима који су рискирали живот да би спасили Јевреје од сигурне смрти". Награду је добио постхумно Нурија Поздерац, а примио ју је Вук Јеремић, иначе предсједник Генералне Скупштине УН и шеф дипломатије Србије. Мало је познато да је Јеремићева бака Садета кћерка Нурије Поздерца. Зашто је битан Нурија Поздерац и његови потомци? Јер је неко од чланова те породице требао да прими признање. Ето, израелска влада изабрала је Јеремића. На то се огласио млађахни и агилни, некада најхваљенији начелник општине Бихаћ, есдепеовац Хамдија Липовача, кличући: "Наш прадјед Нурија борио се против четника које Јеремић велича". А Јеремић велича четнике (видим то је трајна категорија пришивена уз његово име) тако што је на прослави Нове године по јулијанском календару у Сали УН пустио пјесму "Марш на Дрини"! Иако је одмах послије упућено извињење свима које је пјесма могла повриједити, нема везе. Мало се Липовача занио у овом свом покличу против Јеремића, тврдећи да су неки други чланови те породице требали добити признање: јер "двије су кћерке Нурије Поздерца живе, а то су Вукова бака Садета и Мина Ајаз у Тузли". Ех, сада пошто бака Садета шути, мора да и она велича исто што и унук, а како нису избацили Јеремића са позиције коју обавља у УН, онда су и они тамо мало сумњиви, јер не воде рачуна кога стављају на чело организације. Можда Јеремић уистину има неке десно националистичке погледе, али треба исто тако вјеровати и да израелска влада не би, ваљда, додијелила ово признање некоме ко подржава прогонитеље Јевреја!

Освјешћивање грађана РС

А огласила се, опет ових дана, и Лоуисе Слаугхтер, чланица Хелсиншког одбора Конгреса САД, која често борави у БиХ. Огласила се са позивом да млади активно учествују у социјалним и политичким дебатама које се воде. Вели ова доброћудна жена и ово: "Још важније, млади у БиХ, који ће вашу земљу једнога дана водити, морају од власти захтијевати провођење реформи и њихово полагање рачуна за рад грађанима, што је неопходно како би се осигурало просперитетно и прогресивно друштво у будућности." Сјетим се и да је у посљедње двије године све и један пројекат Центра за културу дијалога, којим су аплицирали баш Амбасади САД и другим донаторима који дијеле новац ове амбасаде, те онима који уопште дијеле амерички новац преко јавних тендера био одбијен, а кључна идеја ових пројеката је била баш ово што је Слаугхтерова сажела у поруци младима у БиХ. И заиста, ако се треба борити за нешто у БиХ, онда је то нови модел власти, која је спремна полагати рачун о своме раду пред очима јавности.

Присјетих се одмах како то виде млади, а и они мало старији у Сарајеву. Оформила се некаква Коалиција за борбу против говора мржње, коју су иницирале невладине организације из Сарајева са циљем "заговарања за експлицитно и одговарајуће регулисање злочина из мржње и говора мржње у БиХ". А све уз подршку Civil Rights Defence и OSCE-а. Идеја је заиста племенита и у духу дјеловања невладиних организација - само да није у питању један детаљ. Ова коалиција је упутила допис свим надлежним институцијама Републике Српске, у којој је усвојен нацрт Закона о измјенама и допунама Кривичног закона РС, јер је отворена јавна расправа о приједлогу закона. Ех, дакле НВО из Сарајева су, умјесто да изврше јавни притисак на покретање истих активности у ФБиХ, одлучиле да дају своје коментаре институцијама у РС, баш као да у РС не постоји ниједна једина организација која би се могла бавити говором мржње и која би сама од себе могла реаговати на јавни позив за јавну расправу у ентитету у којем живе и раде. Овај сарајевски феномен ми никада неће бити јасан. Зар се уистину треба окупити у Сарајеву како би се, опростите али, обезвриједиле колеге из РС и како би се показала сва интелектуална раскош Сарајева ересовцима? Или је мотив можда још прецизнији. Много боље пролази идеја освјешћивања грађана РС из бољег бх. дијела, а све то уз подршку...

Ето, дакле, тако млади представници невладиног сектора виде свој допринос у развоју цивилног друштва, а они нешто старији, који с њима "неформално" дјелују и зналачки их наводе, добро знају какав однос донатори имају према РС. Тако се споји угодно с корисним, ватрено са безопасним. А коме и како ће НВО мрежа полагати рачун о свом дјеловању, е о томе нема ни ријечи у овој земљи. Да ли је њихов ангажман у духу са демократским принципима и начелима, вјероватно ће то бити тема неког истраживачког рада - можда у Америци? Можда баш оних у Америку регрутованих социјалдемократа блиских сарајевском невладином сектору у стилу Бајровић - Ховард?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана