Вријеме је за будућност

Жељко Копања

Када би се Александар Вучић бавио само математиком вјероватно би, ушушкан у бриљантне резултате побједе и ослоњен на огромну подршку грађана Србије, хедонистички крчкао и пијуцкао плодове резултата. И био као многи други. Трошио би вријеме, и своје, и народно.

Да је млађи вјероватно би, на крилима управо те побједе, сам себи па онда и у својој странци, развио апетите од којих је Србији деценијама застајао залогај у грлу.

Да је старији тешко да би, у сваком дану који сване, имао воље и енергије да отвара све тежа и тежа питања.

Да би одговорио на та заиста тешка питања, која су пред његовом земљом, Вучић је очигледно прво сам себи морао да одговори на нека од њих, да разријеши неке политичке и младалачке дилеме. Морао је једноставно сазрети и као човјек и као политичар. И јесте.

Овај и овакав Вучић, упркос што је то у Србији најтежи, а зашто не рећи и најопаснији посао, окреће Србију од сталног погледа уназад и робовања прошлости. Он, Вучић, нуди јој стрпљиво и са смислом, поглед унапријед. Не живјети у прошлости, свакако не значи одрећи се те прошлости. Напротив. Живјети за будућност, прије свега значи, разумјети и поштовати прошлост.

Коме се у Србији свиђа оваква Вучићева политика? На то питање, ако питању уопште има мјеста, одговорили су избори.

Коме се не свиђа таква Србија? На то питање, прије свих, могу одговорити надлежне службе. И богами у Србији и одговарају. То су они који су Србију преписали себи и катастарски и грунтовно, проглашавајући своје фирме насљедницима првог реда и то са два свједока. Они су логиком свог прљавог посла исколчили и будућност Србије. Заљубљени у своја огромна, за ноћ стечена богатства, наравно, они не желе скрштених руку да гледају како неко пребире по њиховим лихварским, кривоклетничким, лажним и бескрупулозним мастилом исписаним папирима.

Александар Вучић очигледно нема проблем да добро прегледа те папире. Зна да му је то посао и обавеза. Уосталом, у тим папирима ће, то постаје све јасније, открити ко је због свог прљавог богатства заробио будућност Србије.

Да ли ће бити лако? Неће. До доброг јутра Србије треба прегледати јутро по јутро. Да ли ће бити брзо? Неће. Промјена перцепције и тргање окова прошлости је процес. Да ли је то могуће? Свакако, али уз услов успостављања јаке, поштене, праведне државе. А држава није једногодишња биљка. Посијеш у прољеће и до јесени ето плода. Србија ће плодове процеса, које је покренуо Вучић, убрати мало касније. Али ће их сигурно убрати.

Да ли је могућа Србија без Вучића? Свакако да јесте, али ју је боље и не замишљати. И онима у Србији, али и онима око Србије.

Шта је Вучићева предност у градњи Србије у односу на оне који јој измичу угаони камен због својих интереса?

Вучић види и жели Србију у Европи. Он с тим не калкулише. Види он Србију и у сарадњи са Москвом. Ни са тим не калкулише.

И његови противници виде сарадњу са Европом, али кокаинским и иним шверцерским каналима. Виде и сарадњу са Русијом, али злу не требало, ако би тамо морали бјежати са коферима у којима је више пара него гаћа.

Лако је, дакле, препознати и оне који и дан-данас говоре "Србија се сагињати неће", а при томе их није брига што Србија посрће.

Са Вучићем Србија се равна према Европи, а и Европа јој отвара своја врата. И Америка. Свакако.

Уосталом, зар није интерес грађана Србије да буду партнери свијету, а не мета џојстика у неком авиону на свом небу. Гинули су на темељу те шизофрене политике невини људи. Погоди ли некога од креатора те политике? Уништи ли његову имовину? Не, јер онда би барем то памтили. Зато они немају ништа против да се то вријеме понови. Јер, то је вријеме богомдано за црне послове.

Вучићу треба подршка. Србији треба подршка. Али подршка треба и региону. Ова и оваква Србија јесте важна за цијели регион. Када би грађани у региону бирали заједно са грађанима Србије, увјерен сам да би заокружили политичку визију коју промовише управо Вучић. Да живимо као сав нормалан свијет.

Управо због тога мора помоћи Европа. Србији је потребна Европа, али у Бриселу то добро знају: и Србија је потребна Европи. И Америка мора помоћи. И Русија. Јер, не помогну ли власт у Србији ће бити они којима је дражи Београд под водом него Београд на води.

Заправо помажући Србији и подржавајући Вучића сви они помажу себи. И то је чиста политика. Уређена, стабилна, перспективна Србија је интерес свих, а она друга проблем за све.

Нико није безгрешан, па ни Вучић, који ће вјероватно у жељи да Србији буде боље правити и грешке, али не и намјерно.

Србија је засијала. Треба дочекати жетву и спријечити да жито не поједу скакавци и мишеви. А мишеви се након првог шока буде и грицкају скривени по рупама. Мишеви који су будућност Србије подредили властитом интересу, који су штитећи властити, од грађана Србије опљачкани иметак, спремни на све. И као што мишеви обично раде држе се у групама и рупама, јер их спаја иста мука и исти непријатељ.

А непријатељ им је онај који жели да Србија постане дио европске породице држава, породице којој припада. Онај који жели да Србија постане правна држава која ће штитити сваког појединца. Онај који је спреман да подобне партијске неспособњаковиће замијени способним и стручним људима, на добро Србије. Онај који је одлучан да заустави пљачку Србије зарад богаћења један одсто њених становника. Онај који не купује политички стаж лажући свој народ обећањима да ће бити што бити не може. Онај који је спреман да све знање и моћ којом располаже стави у функцију грађана Србије са једним јединим циљем да живе у богатијој, уређенијој и безбједној земљи. Онај који неће да ради у интересу тајкуна него у интересу своје државе.

Тај и такав Вучић смета мишевима који су разјели Србију. Онима који су уништавали Србију више од 20 година, градећи своје мале државице заштићени и сигурни. Онима који, захваљујући великом новцу који су опљачкали, нису ни случајно безопасни. Онима који су спремни на све да би сачували своје породичне државе у држави Србији.

Тај и такав Вучић смета онима који не питају за цијену да би Србија остала њихово приватно предузеће. Онима који ће учинити све да зарад властитих интереса заробе будућност Србије.

Зато Вучићу треба подршка. Зато Србији треба подршка.

Гријешила је Србија у прошлости. И плаћала. Гријешили су и велики. И нису плаћали. Вријеме је да се престане гријешити. Вријеме је да се престане плаћати. Вријеме је за будућност. Србија има право на то.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана