Вријеме ће промијенити све!
Неки дан је одржана престижна манифестација "Избор личности године" коју већ традиционално приређују "Независне новине".
Уз личност године изабран је и новинар године. Овај пут то је био новинар "Ослобођења" Есад Хећимовић. Ријеч је о новинару који настоји разложно и разборито писати своје текстове (изузев када је приморан да брани главну уредницу новине за коју пише). Ријеч је о новинару који храбро пише о темама о којима се углавном шути у Сарајеву. Ваљда је због тога прошао најгора шиканирања у магазину "Дани" док је њиме ведрио и облачио Сенад Пећанин, а помагала му Вилдана Селимбеговић. Данас у "Ослобођењу" нема више Пећанина, али има Хећимовића и Селимбеговићке. Сада је она главна уредница, а он њен замјеник.
"Додиково сијело"
Дакле, читаоци "Независних" су очигледно имали довољно разлога да прогласе овог новинара "новинаром године".
Сјећам се када је прошле године Вања Фуртула добила ову престижну награду, сарајевско "Ослобођење", пардон магазин "Дани" (али зар то није једно те исто?), је са потписом своје бањалучке дописнице Гордане Катане о Гузијану објавило крајње непријатан текст. Не само о Гузијану, него и о цјелокупној манифестацији. Манифестација је проглашена некаквим Додиковим сијелом. Вања извргнута руглу и исмијана. Повезана је и са некаквом Сањом које пишу за СНСД. Прочитали смо и да Вања никако није заслужила ту награду, јер док је радила на БХТ "није је могла ни у сну сањати". Е ту је Катана у праву. Вања док је била на БХТ или било гдје другдје у Сарајеву није ни могла сањати једну такву награду, али не зато што не вриједи као новинар, него зато што јој Сарајево не би дало такву награду, јер није одговарала калупима кланског котлинског новинарства.
Гузијан је тада према писању Катане био: "Пропали студент књижевности у Београду и пјесник који се од свог писања није могао најести, ухљебио се концем осамдесетих година у бањалучком листу 'Глас' (претечи данашњег 'Гласа Српске'). Да не би рата, за њега се не би знало, но демократија и кафанско 'светосавље', како је називао своје србовање, промовисали су га у оснивача бањалучког СДС. Нема никога од скоро сто хиљада Бањалучана, али и оних који су остали, а нису подигли три прста, да и данас не осјети грч у желуцу сјетивши се његовог имена. И чињенице да је уз сабраћу из СДС-а један од креатора идеје етничког чишћења... Е по таквом човјеку установљена је новинарска награда која СНСД-овим пером исписује културу дијалога."
Пут Мајкићеве од "четникуше" до успјешне жене
Дакле, Гузијан је четник без премца, рекли би у Сарајеву. Но, вријеме чуда чини, па тако се временом стварају и необични непринципијелни пројекти, као што је пројект "Ослобођења" и "Независних новина" које промовишу успјешне жене. Међу првим успјешним женама била је и она "четникуша" Душанка Мајкић о којој је "Ослобођење" писало таквим језиком мржње да се човјеку леди крв у жилама. Ех, данас је та и таква Душанка, једна успјешна жена коју промовише новина која ју је сатанизовала.
Aли није то све. Ове године ни Гузијан није више четник. Доживио је реинкарнацију, баш као и сама награда која по њему носи име. Данас Гордана Катана пише: "Награда за новинара године 'Никола Гузијан', коју 'Независне новине' додјељују новинарима из БиХ за допринос развоју истраживачког новинарства и професионалних стандарда у новинарству, ове године припала је Есаду Хећимовићу, замјенику главне уреднице Ослобођења". A ко је главна уредница? Ма ништа битно, то је она особа под чијом палицом су објављене десетине текстова против Жељка Копање у којима је представљен као најопаснији криминалац, подобар четник, интимус Милорада Додика и још којешта.
Коме су још принципи битни?
И још нешто за крај. И манифестација је промијенила карактер. Данас су: "Додјели награда присуствовао велики број званица међу којима и предсједник Србије Борис Тадић, чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Небојша Радмановић, предсједник РС Милорад Додик, премијери ФБиХ и РС..." Прошле године све то је изгледало овако: "У случају 'Независних новина' награђени су ама баш сви који су по критеријима највећег медијског покровитеља у Републици Српској, премијера Владе РС особно, личности. Личност године је Иво Јосиповић, личности одгодине и догодине Борис Тадић и Филип Вујановић, а није мањкало ни (с)личности разне врсте."
Ето, тако вријеме мијења све: и људе и манифестације и награде и вриједности. A принципи? Ма као да су они икоме битни.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
