Валтеровци на барикадама подигнутим усред Сарајева

За почетак, сазнали смо да новински написи о рекетирању или уцјенама могу угрозити нечији живот. Откад то? Па зар такве информације и подаци који се пласирају у јавности нису истраживачко новинарство? Објављени факсимил документа у једном медију има специфичну тежину вјеродостојног аргумента, а у другоме је то чиста лаж и подметање. Како онда вјеровати једном или другом медију, ако оно што је до јучер вриједјело као непресушан извор истраживачког новинарства, данас постаје "гебелсовска" и "незабиљежена медијска хајка"? Зар изјаве "правих или лажних" свједока нису довољан доказ истинитости тврдње? Или то јесу само у одређеним приликама и у одређеним медијима? Зар слобода говора не укључује писање о свима подједнако?

Зар слобода говора прераста у "слање војске" које "не видје ова земља од рата наовамо" када проговори неко други осим герилаца, пардон "валтероваца". Један од валтероваца је чак поручио, онако у ратно-хушкачком стилу: "Валтер је и даље жив и јачи него икад." Шта ли ова милитантна новинарска порука треба да значи? Можда само још једно у низу јавних позивања на тероризам? Можда да ће "Валтер" убијати док не поубија све до задњег оне који му се супротставе, односно док се не избори "за слободу"? Aли слободу од кога и од чега?

Aко валтеровци слободно говоре о метама својих новинарских одстрела, језиком који не изазива ништа друго него страх и језу у жилама, и то раде годинама позивајући на рат, шта онда није у реду ако се исти принцип само ослобођен језика мржња и улице сада користи и однекуд другдје?

Како објаснити добронамјерном човјеку усред Сарајева да Мирјана Кусмук не реализује никакав "злочиначки пројект", како јој то без имало устезања пришивају герилци, него уређује дневне новине са далеко више професионалне одговорности него што је то случај са објема (тобоже грађанским) дневним новинама у Сарајеву које издржава тамошња Пивара? Како објаснити да је не треба убити и да није злочинац? Шта је са њеном породицом? Када Валтер годинама упире прстом у њу и њену породицу да ли помисли, макар да нико не зна, да можда и њима треба стална полицијска заштита? Да ли се упита како ће са таквим "јавним препорукама" доћи у родно Сарајево? Да ли је сарајевска грађанска сцена икада дошла на идеју да гласно каже: "зауставите медијско насиље герилаца"? Није, срамотно није!

Нема њиховог гласа против учесталих и сурових напада на неистомишљенике. Када их се пита да пред камерама за јавни сервис Федерације прозборе о "нападима" на "сарајевски новинарски круг", онда имају све информације о свему и уста су им пуна: хвалоспјева о посљедњим грађанским фронтовима, фраза о медијима у РС који "логично" бране вођу јер их је поткупио, бомбастичних изјава о етнонационализму којему коначно треба стати у крај - и још којечега су им уста пуна, нажалост.

A сада када треба проговорити пред камерама РТРС-а о нападима на новинаре из РС, онда су заузети, не дају изјаве о уређивачким политикама, немају времена да кажу шта је то стравично у говору мржње из њихове околине. Aко се ипак одлуче да нешто кажу, онда ће то бити да "нису видјели спорни прилог" или да им нико "није послао мејл са приговором". Која фарса, који недостатак принципијелност! Да ли је и до сада неко слао мејлове фантомском удружењу "БХ новинари", па су тек након тога писали саопштења? Па зар није тајница Рудић објављивала своја саопштења једва пар сати након што осване каква изјава која није у складу са хвалоспјевима о њеним медијским мезимцима?

Зар је могуће да баш нико из сарајевске јавности, оне која је увијек спремна критиковати "мањи ентитет", сви они бројни заштитници људских права, аналитичари и гласноговорници, нису имали ништа рећи поводом најновије хајке? Па ни женска удружења није дојмило вријеђање једне жене која се одважила да јавно дјелује: уреднице Гласа Српске?

Гдје је женска солидарност? Новинарска солидарност? Грађански принципи? Људска права једнака за све? Нигдје! Они изгледа мијењају облик од прилике до прилике. Ова жена је злочинац, то је сарајевска порука! То је порука и њеном дјетету, које није измјештено из БиХ. То је порука и Мајкићкиној дјеци: "дјецо, мајка вам је фашиста и злочинац"! Има још породица које захваљујући разним "ослободилачким" подухватима и те како брину о сигурности своје породице, само јавно не кукумачу, својим противницима не зазивају злу судбину, не шаљу налоге полицији и не праве фарсу од онога што раде.

Да ли су валтеровци и у једном тренутку размишљали о породицама оних на које се окоме? Нису, или можда ипак јесу, али као о безвриједним људима које треба истријебити у борби до коначне слободе. Гдје су јавни захтјеви да се и њихове породице заштите од бестијалних увреда и напада? Нигдје, изгубили се у силним принципима.

Aли се зато неки јавно питају зашто шуте "промотори културе дијалога" поводом тобожњих медијских напада из РС на герилце. Шуте, шуте, јер не знају шта да кажу на "заглушујућу" снагу језика мржње, бахатости и агресивности који долази од њих. Шуте и не могу да вјерују да они претварају Сарајево у град тијесан за неистомишљенике. И не раде то никакви националисти, него управо валтеровци и герилци. Нажалост, шуте, али не зато "што су са друге стране барикаде". Нису они ни поставили барикаде, него управо валтеровци који тјерају толерантне грађане из Сарајева. Поставили су их управо они који исмијавају културу дијалога и презиру слободномислеће интелектуалце. Поставили су их они који, уз громогласне аплаузе на промоцијама књига у сарајевским грађанским круговима, такве екскомунициране појединце називају "фекалијама"...

Е то су нажалост праве, најгоре барикаде "које не видје ова земља од рата наовамо", а постављене су усред Сарајева!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.