Усмјеравано правосуђе

У то се можемо увјерити на бројним примјерима, а два најновија о којима желим овдје проговорити то поново потврђују. Недавно је Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ усвојио закључак према којем ће од Парламентарне скупштине БиХ затражити да допуни члан 44. Закона о ВСТС БиХ, у смислу увођења изузетне могућности за разрјешење судије или тужиоца без спроведеног дисциплинског поступка. У сјени овог закључка остао је закључак који слиједи одмах за њим. Наиме, у том потоњем закључку пише да ће Стална комисија за легислативу при ВСТС БиХ припремити садржај те нове законске одредбе, који ће затим бити упућен законодавцу.

Једна од правних ишчашености ових закључака јесте то да, дакле, неће ВСТС БиХ као институција осмислити, а затим и усвојити "рјешење" те законске одредбе, већ би то требало да учини неко уже тијело унутар ВСТС БиХ. Правна ишчашеност оваквог одлучивања најбоље се може запазити на једном примјеру, који би био истовјетан овој противправној радњи. Замислимо, рецимо, да Народна скупштина Републике Српске донесе одлуку да треба измијенити одредбу неког закона, али онда каже да то неће она учинити, већ препушта Влади Републике Српске да она осмисли и усвоји ту одредбу. Е то је, у суштини, учинио и ВСТС БиХ када је одлучио да неко његово уже тијело, а не он, припреми садржај једне законске одредбе и да се онда она упути законодавцу на усвајање. Но, оно што је још важније, таквим "рјешењем", какво год оно било, удара се на независност судијске функције, имајући у виду да у основи тог "рјешења" стоји закључак ВСТС БиХ да треба увести могућност разрјешења судије без спроведеног дисциплинског поступка.

Доносећи овакав закључак ВСТС БиХ је, намјерно или из незнања, превидио да важећи Закон о ВСТС БиХ већ садржи одредбе које омогућују да се води одговарајући дисциплински поступак против било ког судије у БиХ који је у том својству за вријеме рата, на примјер, злостављао на било који начин неко лице у судском поступку или у вези са тим поступком. То је одредба члана 56. тачка 19. Закона о ВСТС БиХ, према којој ће судија дисциплински одговарати ако је, пријављујући се на конкурс за судију, о себи дао недовољне информације у вези са пријавом за то радно мјесто или у вези са било којим другим питањем у надлежности ВСТС БиХ. Када се ова одредба примијени у конкретном случају, то значи да треба водити дисциплински поступак против судије који је, примјера ради, у току рата на било који начин злостављао странку у судском поступку који је водио као судија. Ова чињеница би у том случају била и више него позната таквом судији, па ако то касније није рекао у пријави за конкурс, онда је учинио дисциплински прекршај из члана 56. тачка 19. Закона о ВСТС БиХ. У том или у другим случајевима сличним овом, може се и мора се водити дисциплински поступак против судије, тим прије што је чланом 72. Закона о ВСТС БиХ прописано да не може застарити право на вођење дисциплинског поступка против судије за дисциплински прекршај из члана 56. тачка 19. Закона о ВСТС БиХ.

Ово је био један од примјера о којем се не смије ћутати. Други примјер је најсвјежији догађај од 1. новембра ове године, којем сам непосредно присуствовао. Наиме, тог дана у Окружни суд у Бањалуци је дошла делегација из ВСТС БиХ, у којој је било и двоје судија окружног суда у Холандији те један судија апелационог суда у Норвешкој.

Одмах на почетку тог састанка један од судија из Холандије је рекао да би требало успоставити сарадњу између Окружног суда у Бањалуци и свих основних судова са његовог подручја, у виду повремених састанака чија би се суштина свела на то да жалбеним судијама постављају питања судије првостепених судова о томе како да ријеше неки случај који је у току или како да жалбени суд уједначи своју судску праксу. Окружни судија из Холандије је, подржан осталим својим колегама, отишао и тако далеко да је указао како би у том смислу суд могао донијети правни акт у виду смјерница, којим би била уређена ова питања. За мене је, без обзира на беневолентност иностраних судија, овакво размишљање било поражавајуће. Због тога сам им указао на правну неодрживост таквог њиховог поступања и приједлога, те сам им приговорио да су такав посао већ неуставно (од)радили у Општинском суду у Сарајеву.

Наиме, тај суд је у марту 2017. године под покровитељством иностраних судија и ВСТС БиХ донио акт који је назвао смјерницама за поступање у парничном поступку. Затим је, примјера ради, у члану 2. тих смјерница прописао да ће суд одбацити тужбу у парничном поступку ако утврди да тужилац или тужени није био жив у тренутку подношења тужбе. Ова одредба је незаконита, јер тако нешто није прописано као могућност ниједним чланом важећег Закона о парничном поступку ФБиХ.

У преамбули смјерница Општински суд у Сарајеву је навео да их доноси на основу члан 4. Ц.1.3. Устава ФБиХ. Међутим, та а ни било која друга одредба поменутог устава не даје право било ком суду у ФБиХ да донесе овакав акт, јер је њоме прописано да се само законима ФБиХ могу прописивати поступци пред судовима у том ентитету.

Иако сам им цитирао ову уставну одредбу, која је више него јасна, те им рекао да би смјернице Општинског суда у Сарајеву требало да буду оглашене неуставним, наишао сам на неразумијевање иностраних судија и осталих чланова делегације из ВСТС БиХ. Боље рећи, нико од њих ме није подржао иако је више него очигледно неуставно понашање Општинског суда у Сарајеву. Да туга буде већа, није се само овај суд понашао неуставно, већ је то учинио и Кантонални суд у Сарајеву са све странцима. Кажем ово због тога што је на интернет порталу Општинског суда у Сарајеву промовисана вијест да су 29. марта 2017. у присуству великог броја гостију представљене наведене смјернице које су, како пише у саопштењу, "настале као резултат заједничких напора судија Опћинског и Кантоналног суда у Сарајеву, који су у сарадњи са експертима Окружног суда у Амстердаму анализирали постојеће проблеме у примјени Закона о парничном поступку ФБиХ".

Ето, дакле, уз помоћ ових иностраних експерата, а уз благослов ВСТС БиХ, добили смо неуставне и незаконите смјернице које као такве примјењује Општински суд у Сарајеву у својој пракси.

Руковођен овим разлозима, који говоре на који начин је усмјеравано овдашње правосуђе, све сам то казао у очи иностраним судијама и члановима делегације ВСТС БиХ, рекавши им и да је судска организација у свакој нормалној држави уређена на принципу хијерархије, а не сарадње. Због тога је супротно закону да се, како упорно инсистирају ови странци, организују састанци судија првостепених судова и жалбених судија на којима би ове потоње судије одговарале на питања како треба ријешити неки случај који је у току или како да жалбени суд уједначи своју судску праксу.

Да, замолио сам иностране судије, са све делегацијом ВСТС БиХ, да нипошто не покушавају да и у Републици Српској ураде оно што су већ учинили у Општинском суду у Сарајеву, јер би то било у очигледној супротности са Уставом и законима Републике Српске. Остаје да се види да ли ће ова сугестија бити уважена или ће се ипак наставити са погрешним усмјеравањем правосуђа.

Др Милан Благојевић, судија Окружног суда у Бањалуци

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.