У питању су принципи, а не Копања и Додик

Прије неколико дана је Милорад Додик, у свом маниру, рекао да Владу РС и њега нико неће уцјењивати изласцима на улицу, па тако ни борци РС. Вели да што је обећано биће и додијељено свима, па и борцима, а што није неће или не може бити исплаћено, без обзира на притиске и уцјене. И ништа у овом случају не би било толико значајно да тим поводом сарајевски борци против "фашизма", којег виде на сваком кораку у другом ентитету, нису показали велику забринутост и почели да лију крокодилске сузе због наводне Додикове небриге о борцима. Којим борцима? Истим оним због којих је анатемизирана цијела РС и због којих у Федерацији РС зову "геноцидном". Годинама су их ови исти душебрижници на сав глас називали "агресорима на БиХ", а сада када је Милорад Додик постао главни непријатељ ове земље, е онда је ријеч о незбринутим војницима и великој неправди која им се наноси. Данас када је потребно јефтино и дневнополитички дискредитовати политичко руководство тога дијела БиХ почело се ламентирати над судбином бораца. Нису ли управо са Јавног сервиса Федерације годинама, из дана у дан, одашиљане најгоре поруке и етикетирања на адресу свих оних који су обукли униформу војске РС? A сада у вечерњим дневницима камера брижљиво биљежи тужна лица и осакаћене удове бивших бораца. Добро, то и не чуди много када се управо као кључни извјештач те медијске куће јавља особа блиска ратним војним и политичким круговима РС.

Прича друга: Јеринићу, у питању је Додик, а не принципи

У локалним малограђанским дневним новинама "Ослобођење", осим отровних жаока о Бањалуци које шаље Гордана Катана, може се често прочитати и понека друга злурада прича о стању у РС. Па тако је неки дан ниоткуд на свјетло дана избио Лазар Манојловић, којега ова, а нити сличне јој новине, не угостише већ годинама. Написао је он потресну исповијест о свом животу, о новинарима и НУН РС, те на крају позвао Драгана Јеринића на моралну и патриотску одговорност због иступања из оног друштва којим управља пар истомишљеника, а којег без вјеродостојног покрића зову "БХ новинари". Држи Манојловић идеолошко-политички час и доцира, таман према укусу уреднице и њених колумниста: "Aко се, Јеринићу, ти и твоја НУН РС, истински борите за принципе, онда се борите за своју отаџбину БиХ, Отаџбину коју ћемо вољети, а не мрзити. Ви се умјесто тога борите за њено демолирање, демонтирање или урушавање по жељи Додика и његових хајдука и хајдучица. Злочин је рушити отаџбину. Моралан новинар то никада неће учинити."

Е код овог идеолошког става треба мало застати. Пратећи све што се дешавало са удружењем БХ новинари, а поводом изласка српских чланова и формирања новог удружења, имала сам утисак да стрпљењу ових људи нема граница. Шта је још погубније за "отаџбину" од њиховог изласка из удружења? Подметање да су то урадили по налогу и да су тиме рушили своју отаџбину! Знају, веома добро знају ти људи какав је њихов третман био тамо, јер нису "вољели отаџбину по мјери других", него су тражили и "да отаџбина воли њих". И шта је ту мрзилачко и рушилачко? Бојим се да је управо све оно што је претходило и слиједило њиховом изласку било мрзилачко и ништа мање рушилачко. Није мржња борба за једнакоправност. Мржња је неуважавање таквог залагања. Шта то демолирају и демонтирају новинари РС? Које вриједности? Е можемо и о томе понешто рећи, али то засигурно не чине новинари окупљени око НУН-а, него управо они који пласирају најгоре инсинуације о свему што актуелне власти у том дијелу земље раде. Па ипак неће бити да ти Копањини и Додикови медији и новинари који су ступили на сцену након рушења те "отаџбине" сада руше земљу више него њихови претходници или идеолошки сљедбеници њихових претходника. Каква је то изврнута логика! И да, злочин је рушити отаџбину, само када тако нешто изговарамо морамо стално имати у виду да је домовина нешто мало шири појам од Сарајева. Она је подједнако укључује и Груде и Бањалуку. Само да се то случајно не заборави.

Прича трећа: Копања - криминалац, рекеташ и злочинац

Просто је невјероватно шта Жељко Копања трпи и слуша не само у задњих пар мјесеци него и година, а што долази из уста оних који настоје путем медија успоставити неке сасвим непринципијелне принципе демократије. Шта о себи слуша са наших јавних сервиса, шта о њему пишу колеге новинари, који управо тим писањем и тв порукама убијају и задње атоме снаге које улаже овај човјек да успостави дијалог у овој земљи. Да, баш тако: да успостави дијалог у "отаџбини". Само дијалог по фер правилима, а не било какав. Дијалог у коме не може баш сваке седмице са јавног сервиса Федерације ићи порука Србима (а све више и Хрватима) да су фашисти, па када ови коначно одлуче да проговоре о томе (послије дуготрајне и чак иритирајуће ћутње) подметати им разне смицалице, у које су почели укључивати и политичаре из СДA. Зашто сам рекла Србима, а не српским политичарима? Зато што српски и хрватски политичари које ФТВ приказује као фашисте нису сами себе изабрали него их је изабрала већина њиховог народа, па је тако иста порука упућена и многим грађанима. Е то је рушење отаџбине, класично рушење, не никаква "сецесија по жељи Додика и Додикијаде". И није Копања отворио никакав медијски рат, како се воли рећи у Федерацији, него су медији у РС коначно одлучили да бране достојанство и грађана и њихових представника. Гдје су били борци за отаџбину и заједништво новинара када је прије пар дана горљиви бранитељ СДС-ове ратне политике, а данас федералне мултикултуре и демократије, исмијавао највећу трагедију коју је доживио Копања? Гдје је ту професионалност и етика? Нигдје! Гдје је ту струка, гдје је тада био Манојловић да у име струке каже колико је то дегутантно и мимо професије? Гдје су били манојловићи и катане и рудићке да дају глас против најгорих монтажа о Копањи, које не престају стизати од сарајевских герилаца? Нигдје, јер Копања је уз Вожда, а Вожд држи медије. Ма је ли то баш тако? A ко држи јавни сервис Федерације и друге медије, гдје Копањиног мишљења нема ни у трагу? Гдје су били сви ти демагози када је недавно на дневнику ФТВ пласирана прича о Копањиним "рекеташким" подметањима, а све у име професионалности? Зар није требало чути и другу страну? Гдје су још три прозвана актера у причи? Нигдје? Је ли то ико јавно регистровао од бораца за највише стандарде новинарства? Није! Па о каквим принципима новинарства причамо, о каквој правди једнакој за све? Опет, нажалост, ни о каквој. И док год је Копања непријатељ, рушитељ, мрзитељ и терориста, а о томе ћуте хелсиншки комитети БиХ, новинари који се утркују да што мрачнијом представе стварност РС (јер могли би их герилци узети на зуб), независни интелектуалци, итд., све дотле неће бити наде за слободу наших медија. И спас наше отаџбине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.