Трећи ентитет

Рекли смо да нисмо прешли границу са Хрватском и да се налазимо на територији БиХ, али на подручју на којем живе Хрвати.

Трећи ентитет

- Свуда су хрватске заставе, мислила сам да смо одавно у Хрватској - рекла је у чуду док смо аутомобилом промицали поред споменика хрватском министру одбране Гојку Шушку подигнутом у центру Читлука.

Прва дестинација на којој смо се зауставили била је фабрика пара од вјерског туризма отворена 365 дана у години - Међугорје, а друга Мостар. Било је то дан након што су одржане демонстрације "напаћеног народа" у којим су запаљене бројне институције од државних, федералних до кантоналних.

У селу Крчедин код Широког Бријега фотографисали смо споменик хрватској ћирилици, истој оној која је црном бојом префарбана на свим путоказима у западној Херцеговини.

Ручали смо лешо рибу кувану у вину, онакву какву праве рибари у хрватској Далмацији. Свуда смо могли да платимо у кунама, КМ или еврима. Једино динаре не примају.

Ето, то је западна Херцеговина. У њој се говори хрватски језик, служе специјалитети хрватског кулинарства, плаћа се у кунама, њихова дјеца студирају у Загребу или Дубровнику. У Сарајево одлазе само политичари који морају.

Свакоме ко барем једном прође путем од Купреса преко Широког Бријега до Мостара јасно је да хрватски ентитет постоји у стварности, и овдје, како што постоји у Витезу или у Орашју.

Демонстрације за наводна права обесправљеног и опљачканог народа у Мостару, у западном, хрватском дијелу града сви наши саговорници, упућени у политичка кретања, повезали су са дан раније донесеном Резолуцијом Европског парламента.

У тој резолуцији, за коју је гласало 468 посланика, а свега њих 80 било против, први пут Европски парламент послао је поруку да су потребни децентрализација, равноправност и начела федерализма како би се обезбиједио пут БиХ у ЕУ.

Управо то, по тумачењу одговорних из "трећег ентитета", дигло је на ноге "обесправљени бошњачки народ" и дало сигнал за демонстрације. Јер први пут од када постоји БиХ, централизација државе на којој инсистирају Бошњаци дефинисана је као проблем њеног опстанка, а као рјешење проблема истакнута начела федерализације, децентрализације, равноправности и легитимне заступљености свих народа у органима власти.

Јасно је да је Резолуција ЕУ о БиХ политички оквир за њену будућност, па је и Хрватска први пут од када постоји Сабор јавно проговорила о трећем ентитету и подређеном положају Хрвата у БиХ.

Боро Грубишић (ХДССБ) рекао је да улазак у пуноправно чланство ЕУ Хрватској омогућује активно укључивање у рјешавање питања хрватског народа у БиХ и заложио се за оснивање хрватског ентитета.

- С три ентитета имамо пуно мању администрацију и јефтинију државу, коју ће сва три народа осјећати као своју, и то не треба стидљиво говорити - рекао је Грубишић и премијеру Зорану Милановићу честитао на одласку у Мостар због нереда.

Идеју да Хрватска подстакне разговор о трећем ентитету подржао је и лабуриста Бранко Вукшић.

- Не само да треба размишљати о трећем ентитету у БиХ, него озбиљно наметнути разговор о томе - рекао је.

И Франо Матушић (ХДЗ) рекао је да се Хрвати у БиХ у пракси не осјећају као конститутиван народ, те да Хрватска процес Стабилизације и придруживања БиХ треба искористити за изједначавање њиховог статуса.

Оштро је на ове ставове реаговао посланик бошњачке националне мањине Неџад Хоџић који је рекао да је БиХ суверена, самостална и међународно призната земља и да Хрватска нема право да се мијеша у њено уређење и да црта границе.

ХДЗ-ов посланик, бивши министар иностраних послова Гордан Јандроковић упитао је Хоџића како му то не сметају позиви на укидање кантона и неједнакост хрватског народа.

- БиХ је држава три конститутивна народа, Бошњака, Хрвата и Срба и она ће таква остати или је неће бити. У Хрватској постоји политички консензус око положаја Хрвата у БиХ, а наша уставна надлежност је да о њима бринемо - одбрусио је Јандроковић.

Да ништа није случајно говори и "пробни балон" пуштен у етер недавно преко Фондације "Фридрих Ебер" да би за седам-осам година могао бити одржан Дејтон 2 на којем би могло доћи до подјеле БиХ на три дијела. И додатак да је "највећа пријетња БиХ све ове године бошњачки централизам и унитаризам".

Унитаристи

И ту долазимо до парадокса у којем бошњачки политичари и НВО, који су годинама рушили Дејтонски споразум, како би докрајчили Републику Српску, доподне призивају опстанак Дејтона, а од подне траже нови Устав, али не са три ентитета, него без иједног.

Зато један од основних захтјева организатора најновије наводно социјалне револуције НВО "Удар" и "Револт" и јесу фундаменталне промјене у Уставу и поретку у БиХ.

- Стање у држави је катастрофално. Народ живи на рубу егзистенције, а поредак државе успостављен Дејтонским споразумом је неодржив - навели су "Удар" и "Револт" у свом манифесту "Нова БиХ". Појаснили су да у сљедећим годинама, када се ријеше социјална биједа и криминал, очекују:

- Оставка Бакира Изетбеговића и Небојше Радмановића и прелазно преузимање власти од стране Жељка Комшића

 - Закон у бх. државном уставу који ће забранити постојеће и будуће националистичке и религиозне политичке партије и опредијељене странке

- Укидање кантона и ентитета са циљем смањења јавне потрошње

 - Уједињење БиХ као цјелине

- Изградња босанскохерцеговачког грађанског идентитета умјесто идентитета народности

- Оставка свих национално-религиозно опредијељених политичара

О схеми финансирања НВО, а међу којима је и НВО "Револт", не бих поново. Јасно је да и иза ових, као и иза протеста за ЈМБ или оних у Коњевић Пољу, стоји иста логистика НЕД - Ивана и Реуф Бајровић - Емир Суљагић.

По НЕД-овој платној листи у периоду од 2005. до 2011. године "Револт" је добио 53.500, а "Оштра нула" 24.700 долара. У 2012. години, НВО "Зашто не" (организатор протеста за ЈМБ) добила је три транше од 108.150, 28.300 и 49.500 долара, а "Револт" 23.500 долара.

Дарко Бркан, предсједник НВО "Зашто не", данас је један од најактивнијих и најгласнијих "учесника" Пленума.

Свакога ко о тим схемама нешто зна, не чуди Суљагићева тугаљива изјава да се протести из ФБиХ нису у масовнијем облику појавили у РС, јер је "овај ентитет дубоко тоталитаран и гуши све реформске, прогресивне и грађанске иницијативе".

Само што је то изговорио, Суљагић и његов "Први март" су се са борбе за људска права и демократију поново пребацили на политички терен, покрећући иницијативу и организујући састанак са свим бошњачким партијама о заједничком наступу на изборима у РС.

Када се сабере два и два, више него јасно је да и ови протести, чија је идеја веома осјетљива и пријемчљива: социјални бунт и борба против криминала, имају политичку позадину којом руководи иста мрежа људи. Али када то, без аргумената и објашњавања схеме организатора, кажу политичари, мало ко им вјерује на ријеч.

Оно што охрабрује је чињеница да се послије Резолуције Европског парламента из више извора из БиХ и међународних кругова може чути да је једино рјешење окрупњавање кантона у ФБиХ и стварање два велика кантона: један хрватски, а један бошњачки, без обзира на то како се они звали. И да је Република Српска дефинисана и неупитна.

Неоспорно да једино дугорочно одрживо рјешење за БиХ јесу законско и уставно признавање реалне политичке ситуације на терену, а то су три федералне јединице: Република Српска, Херцег Босна и Босна.

Уколико се, ако је судити по изјавама званичника РС, са тим рјешењем није закаснило. У годинама које су појели унитаристи, не одустајући од тога да ову земљу један кроз један укњиже на један народ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.