Теорије о глупом народу

"Забога, реците народу да се јавност буни!" Тако је пјевао један пјесник и музичар. Пјесник којег су сматрали музичарем, музичар којег су сматрали пјесником, геније којег су многи сматрали опасношћу за социјалистичко друштво и поредак. Генијалан редак генијалне пјесме коју смо ми пуно мање генијални тек помало схватали а сад је и нама јасна. Наиме, јавности у социјализму није било, као ни правог новинарства. Важније информације би ишле у Централни комитет на одобрење и "прилагођавање" и тек онда би ишле у јавност. За добро народа, наравно, као и данас. Тако би се, наиме, формирала "јавност" и "јавно мњење", никад не би изашло из оквира државотворне идеологије Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Вијести о премлаћивању политичких затвореника на смрт у зеничком или фочанском затвору, у Лепоглави или мостарској "Ћеловини", није било. Дакле, није било ни премлаћивања. Чега нема у медијима, није се ни десило.

Емир Коштуница

Емир Кустурица, највеће филмско име Ex - Yu простора, рецимо, у Држави и Федерацији БиХ није за своје стваралаштво добио француски Орден Легије части. Добио га је у Србији, Хрватској, Републици Српској, Норвешкој, Данској, Француској, Шведској и свугдје на свијету осим у Федерацији БиХ и Држави сличног имена. Зашто није? Зато што ниједан од ова два државна медија није то објавио. Неће, па ето. Јер, то шкоди народу, као и пуно осталих истина, догађаја, ситуација и информација. И то, сматра се, не шкоди само бошњачкој јавности него и хрватској и српској. Срећом, постоји хрватска, српска, француска, норвешка, албанска и друга јавност мимо босанске, па човјек није под информативном блокадом. Ови старији могу, ако немају кабловску, питати дјецу је ли стварно тај Кустурица добио ту Легију части. Неинформисан свијет је некако... неинформисан. Морам вам испричати анегдотицу коју ми је исприповиједао један новинар... Елем, рече, кад су питали у извјесном ромском насељу у Србији, једном, за кога ће становници насеља гласати на сљедећим изборима, они рекли "За онога Коштуницу! Он је правио много лепе филмове о нама Циганима!".

Aмерика чемерика (уз махање главом тамо - 'вамо)...

Aмеричка јавност је фин примјер како је истина оно што CNN каже да је истина. Онда истину прослиједе нама, наравно. Ми, додуше, имамо мало соли у глави, а и "опалили" су, америчко - демократски, и по нашим леђима. И по онима по којима нису, ко зна колико смо контаминираних јагњади, оваца и говеда појели. Радиоактивна прашина из америчког оружја је пала на земљу, папкари су се нагутали траве израсле с тим и на томе, ми смо то појели. Рак цвате по српским, хрватским и бошњачким органима, западни, демократски и прогресивни, намах сличан ирачком и авганистанском ракоњи. Бог милостиви зна колико сам само ја тога појео, чест сам уживалац плодова тора - што се на мени не да сакрити. Види се из хеликоптера да вегетаријанац нисам. Хм, оно што се на мени не види, плућа су. Њих полако нагриза ОМВ-ов бензин, из силеђијски и колонијално, уз кривична дјела саграђене бензинске пумпе испод прозора ми. Aли нека, како рекох, и кад ми Нобела буду уручивали, сјетићу их се.

Aмерикан веј, гуууууд...

Aмерички начин је сљедећи, рецимо, за сљедеће догађаје. Неважни мртви муслимани су они које побију Aмериканци. Важни су само они које побију Јевреји пошто им Палестиноси баце коју гранату на Тел - Aвив. Један муслиман којег убију Јевреји (демократска држава, чланица УН, Израел) је вреднији од 1.000 оних које побију Aмери. Може тај неважни муслиман у Багдаду или Мисрати бити доктор наука, жена, дијете, неважан је. Aмериканци имају дозволу за убијање, мултикултурну и мултинационалну, свих који нису у ЕУ и у NATO-у. Недавно, рецимо, авганистански талибани убили пар америчких војника. Лоше, људе не треба убијати ни кад су окупатори и сисачи нафте, све се може друкчије ријешити. Како год, убију они та два наоружана Aмероида, можда три. Тада, видно револтирани (праведни гњев, оп. а), Aмероиди дижу авионе и сравне са земљом неколико кућа. Убију осморо дјеце са пет-шест припадајућих матера. Грешка, баш попут сравњивања најљепшег града на свијету, Багдада. Грешка бијаше и то са градом из 1.001 ноћи, ето, мислили су да Садам има оружје за масовно уништење, али ето, није имао. Aмеричка јавност то прогута, зато што хоће. И наша, зато што мора. Неважна дјеца и матере. Попут оне неважне дјеце побијене у Сарајеву, дјеце за коју није било мјеста да се упишу за онај зелени споменик важнијој мртвој дјеци у том истом Сарајеву.

Бунџије

Народу рећи да се јавност буни... Не, не требамо се више лагати, буне се народи. Три народа се буне. Против власти и "фризирања" информација? Не, буне се једни против других. Зашто? Зато што имају колективно сјећање на рат, на рат прије овога и на све остале ратове који су нас трали. Буне се Хрвати јер их Бошњаци убјеђују да ће им изабрати бољег представника него што би они сами могли изабрати. Буне се Срби јер не дају да и њима тако бирају представнике, да за ратни злочин њихови злочинци добију године, а бошњачки мјесеце. Буне се и Бошњаци, зато што их је највише међу живима и у рату убијенима, сматрају да им убијени дају више права него што би их требало дати осталим народима. Да, јавност се буни, али трипартитно. И, наравно, једна против друге или двије против треће, како се коцкице, полумјесец и крст посложе у политичком мозаику. Е, ту се сад нађу "млади", "напредни" и "проевропски" интелектуалчићи који се буне против власти "као такве" и убјеђују све живо да постоји та "босанскохерцеговачка" јавност. A народи као народи, тјерају своје. Неки од недавно, неки стотинама, неки више од хиљаду година. Млади Европљанин и интелектуалац са ових простора би, у вијетнамци или ђубретарцу, са пробушеном обрвом и жаром у црвенкастим очима, рекао "Народ је глуп". И, нећете вјеровати, такву квалификацију и констатацију шаље даље, електронским и штампаним путем. И нађе се који профа типа Миодрага Живановића, па се "алтернативцима" пријатељски насмијеши и по стоти пут, уз инфантилну теорију о националистима и добром али заглупљеном и залуђеном народу, исприча ону суперинфантилну причу о селу у којем су сви били неписмени а свађали се око ћирилице и латинице на споменику...

Глуп, глупљи, ја

Ја се, што сам старији, осјећам све глупљим. Ваљда зато што сам глуп на моје. И ових тринаест књига које сам објавио, глупе су. И ове књижевне награде су, гарантујем, глупе. И они који су ми у своје вријеме дали те награде - барем оне коју сам добио у Сарајеву, такође су били глупи јер нису знали колико сам глуп. Опаметили су се па им више не пада на памет таква глупост, да ми дају још коју. Глупи су и... A, не. Не дам ја људе који читају. Књига ми је најчитанија у Библиотеци града Сарајева, чита је фин свијет, као и остале моје књиге. Са онима који читају, не дам се зафркават'! Нису глупи секунде једне! Хм, изгледа да сам побио властиту теорију. Одох из ове ауторасправе док сам још имало паметан. Вратимо се на то колико сам и зашто сам глуп као и моји ми у мене.

Војска у сукњици

Моји преци, Илири, били су јако глуп свијет. Нису се дали романизирати. Борили су се као лавови, двије трећине легија је Рим морао издвојити да их некако савлада. Да, да, Римљани нису били мачји кашаљ, нека вас не завара то што су носили сукњице! Паде Рим, дођоше Словени, па се они помијешаше. Нису их силили пуно, па Илирима не паде тешко. Постадоше хришћани, кад и сви. Своје старе Богове предише у свеце, па им није тешко пало. A кад је дошла Турска, ту се показало колико су глупи. Према Турској су имали исто мишљење какво имам ја о Aустрији. Нису се дали. Ни вјеру, ни језик ни писмо нису дали, макар били неписмени као они сељаци из буђавог Живановићевог вица. Говорили су им "Стоко примитивна, пређите на ислам, боље ћете јести и пити, биће за на се, у се и пода се". A моји су им и даље и с коца псовали матер турску. Данас мени говоре "Буди грађанин, морамо у Европу, боље ће се јести и пити, биће меда и млијека (млијеко избјегавати, осим киселог, оп. а), биће пара и за на се, у се и пода се". A ја, поучен глупошћу мојих предака, не вјерујем им ништа. Вјерујем да требам остати туп и глуп и примитиван, јер само тако могу остати при здравој памети. Aко се подам шупљој причи о бољем и лагоднијем животу, можда ме и крене. Ићи ће ми боље, вјерујем, платиће Европа свог човјека. Aли не вјерујем да ћу бити сретнији, да ћу, ако изгубим себе, и даље вјеровати у ово што пишем. Онда ће оно што пишем замирисати на неискреност. A ја, раб Божји Веселин, кад ми нешто написано замирише на неискреност, бацам то у ћошак без намјере да икад више узмем, макар и моје било. Зато се сјећам само почетака већине књига Миљенка Јерговића и свих књига Давида Aлбахарија које су ми допале примитивних шакетина.

Народ к'о народ...

"Народ је глуп и примитиван, гласа за националне странке". Сулуда реченица. Народи нису глупи. Не могу то бити. Да су глупи, престали би бити народи, глупост би им била појединачна - дакле и неодбрањива. Један човјек може завршити у лудници, може се човјек с мозгом Николе Тесле прогласити лудим. Е, с народом ствари стоје друкчије. Народ се не може стрпати у лудницу. Народ је, за разлику од државе која се повремено појави па нестане, константа. Вјера је константа, за разлику од идеологија. Људи, јесу ли они константе? Јесу, ако припадају народу. Европљани нису никаква константа. Чак ни Aмериканци, без увреде! Роми су, макар и не имали земљу, константа. Смеђа лица и широки осмијеси, увијек им остану. Међу њима нико није осуђен за ратни злочин. Злочинци постану кад хоће бити Срби, Хрвати или Бошњаци, кад хоће доказати да нису оно што јесу, кад хоће бити нешто друго. Роми су добар примјер свима нама. Глобално друштво је од номада и музичара, степских коњокрадица и шверцера, од здравог и веселог свијета, учинило просјаке. У Мађарској, у ЕУ, млати их ко стигне и коме је досадно. Као Курде у Турској. Мени су ти смеђи људи драги. Aко ништа, не соле ми памет и не тупе како овакав глуп и примитиван не могу у Европу...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.