Тако је лијепо то Требиње

Сања Влаисављевић

Прича прва

Након што је новинарка Бранка Кусмук приведена на саслушање у полицијску станицу, прије неколико дана усред Сарајева, Борка Рудић, сарадница магазина "Дани", је изјавила да њено удружење неће реаговати тим поводом јер немају зашто. Ако је, вели Рудићка, Бранка Кусмук ишла као свједок, ту нема ништа спорно. И нема заиста. Новинаре увијек треба приводити на саслушање када снимају неку спорну ситуацију, јер су они увијек свједоци нечему.

Ех, колико је до сада требало бити саслушано сарајевских новинара на тешким и изазовним ситуацијама.... Ма гдје је тада била Рудићка да овако мудрује бранећи полицију од новинара? Нигдје! Спремала се да постане сарадник магазина "Дани" и да тамо објављује све што јој на срцу лежи не замјерећи се котлини нимало.

Ево гледам у прошлом броју тог магазина пише о РТРС-у и некаквом судском процесу обезвређујући овај пут и правосуђе у РС. У посљедњем броју поново је на мети јавни сервис РС и Рудићкино промишљање о њиховом противзаконитом кориштењу дигиталног сигнала. Овај пут поткрепа њеним идејама (углавном веома малициозним када говори о највећем броју медија из РС, а тек о Драгану Давидовићу) су ставови РАК-а. О па то је она фамозна институција која награђује вјерне и одане, а кажњава све друге. Институција са-директором-без-директора. Институција која никада није ни помислила никога казнити након што су неки јавни сервиси у Федерацији емитовали монструозне видео-записе о лидерима из РС. Ето толико о Рудићкиној поткрепи. Али љути се она мало и на директоре друга два емитера што не приговарају њеној омиљеној мети - Давидовићу. Дакле, колумниста магазина "Дани" која дијели правду кроз неко своје фантомско удружење "БХ новинари" зна тачно шта треба да ради у Сарајеву када говори о медијима и новинарима. Удри тамо преко ентитетске границе, то доноси добит! Наружи и оне који то неће. Уосталом, она и не крије да види РТРС као тамо њихов медиј: "РТРС је, знамо, у другом ентитету!". Већ чујем злуради коментар, "па наравно да јесте географски у другом ентитету". Јесте, јесте, али инсистирати на тој подјели никако се не уклапа у грађански концепт ове земље и којој су те границе тек пука небитна форма коју треба брисати. Али, добро!

Прича друга

Веселин Гатало: књижевник, четник, кољач, распиривач мржње и међунационалне нетрпељивости. Све у једном човјеку. Веселин Гатало човјек који сваких неколико дана долази у Сарајево и снима емисију са још једним националистом из Загреба. То је онај Нино Распудић што усташтво велича. Снима Гатало и са неовисним грађанским новинаром Сенадом Авдићем. Ма какав црни националиста је овај други подједнако као што то није и Веселин Гатало, а нити је овај посљедњи икакав грађански и неовисан. Али такве им квалификације. Дали им прави људи. Прави интелектуалци. Они што поштују друго и другачије мишљење.

На порталу радија "Студио 88" читам неки дан позив за одстрел Веселина Гатала. Написали га колеге, пријатељи, познаници. Нису га потписали. Добила је редакција овог радија некакав анонимни и-мејл и објавила на порталу свога радија. А у и-мејлу стоји: "У Мостару живи Веселин Гатало, који се овдашњој, али и већини бх. јавности, представља као "неутралан" лик који се бави писањем, књижевношћу и културом. Но, истина је далеко од тога! Послушајте дио његових јављања за Радио Републике Српске..." стоји у и-мејлу који је стигао на нашу адресу. "Е након што можете чути Гатала који разговара са новинарима из РС, можете прочитати пропратни коментар о њему: "Веселин Гатало свакодневно кроз своја јављања за Радио Републике Српске пљује по Мостару, Босни и Херцеговини, велича српство, шири мржњу и нетолеранцију... Ово је право лице Веселина Гатала, који се мостарској, али и бх. јавности представља као "књижевник" и "писац". Но, истина је сасвим другачија! Веселин Гатало је зла особа, који би да сутра избије рат, зубима клао све што није српско."

Ето дакле уредништво овог радија је без икакве ограде објавило позив на одстрел Веселину Гаталу. А који је његов гријех? Што не мрзи, што говори правично о свему и свакоме, што шири толеранцију, што не пљује само пробране него критички се осврће на све и свакога. Ако је дошло до тога да је Гатало мрзитељ и да би клао све што није српско, онда је то дефинитивно крај за БиХ. Сасвим су ми познате ове етикете које лијепе по својим неистомишљеницима антинационалисти. Али док их лијепе они и не виде који национализам и нетрпељивост избија из њих као и порив да би управо оно што приписују Гаталу урадили они Србима да "сутра избије рат". И ако је Гатало мостарско зло зато што разговара са свима у овој земљи са подједнаким уважавањем и нека је. Нека само настави тако. Има барем шачица људи који га чују и разумију језик којим говори. А језик је то човјека који зна шта значи бити мањина у свом граду, али ништа мање и у држави. А демократија се мјери баш по положају мањина у некој земљи, је ли тако?

Овим поводом погледах је ли Рудићкина удруга реаговала на ове монструозне квалификације. Кад, погађате, није наравно. А реаговала је неки дан на неке наводне пријетње неким другим новинарима из Мостара. Потражих има ли у грађанским седмичним новинама, чији уредник снима са Гаталом, која ријеч о овом нападу на Гатала. Кад ни тамо ништа. Е то су толеранција, уважавање, мултикултура. А и радио "Студио 88" није националистички него грађански оријентисан радио!?

Прича трећа

Владика Григорије је насилник. Агресивни кабадахија. Барем такво мишљење ових дана треба да формирамо о њему. А његовим гријесима понајљепше пише Вук Бачановић магазину "Дани". У типичном маниру сарајевског врцкавца пореди он Григорија са педагогом "основне школе у Мрдуши Доњој". То је требало да насмије његову читалачку публику. И тема је храбро одабрана: "Владика Григорије"- личност у фокусу. И не пада ми на памет да браним владику, али не могу не примијетити Бачановићеву злонамјерност у интерпретацији дуела овог свештеника са једним требињским новинаром. Из реченице: "нек ти суди свети Василије, јер да ти ја судим ти би био нокаутиран", Бачановић закључује како је овај у лице сасуо новинару како према њему "не би био милостив као свети Василије Острошки, већ би га нокаутирао". Изузета из контекста цијелог разговора ова реченица има сасвим други смисао. Али, ево и да нема, владика је направио јасну дистинкцију између њега као грађанина о којем, сматра он, новинар говори лажи и њега као свештеника. Међутим, превидио је овај новинар магазина "Дани" да је Григорије још нешто рекао, а то је чини се веома важно баш за требињски крај и све оне који воле БиХ: "ви сте направили да је ово мјесто страдања, смрти, лажи, преваре... одбијате људе да дођу овдје...и то је јако лоше...и мислећи да правимо службу Богу чинимо велику штету. Направите нешто лијепо. Уђите у овај манастир и видите шта је направио отац Сава..." И заиста, зар не би коначно требало отворити један од најљепших градова ове земље за све добре људе, а не и даље га држати за мјесто највећих прогона и страдања. Ево и из Хрватске долазе лијепе ријечи и туристички планови за овај крај, али нажалост не и из Сарајева. А тако је лијепо то Требиње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана