Тајни подаци и јавне осуде

Сања Влаисављевић
Тајни подаци и јавне осуде

Копања је објавио списак прислушкиваних телефона. То није смио урадити. Нарушио је ток бројних истрага. Копањини новинари су то урадили илегално. Ипак треба покренути поступак против главне уреднице његових новина, а било би добро и против њега. Још боље би било пресудити неком затворском казном или укидањем новина.

И да не буде забуне: није то било никакво истраживачко новинарство него "наручена афера" у којој су "наручитељи ове афере одлично знали о каквим бројевима се ради - 90 посто објављених бројева заиста се прислушкују и то легално, чиме су биле угрожене и обустављене многе истраге о криминалу - потврђује то што међу објављеним бројевима није пуштен нити један од стотињак бројева који су прислушкивани по налогу Хашког трибунала, а радило се о помагачима Ратка Младића који су праћени непосредно пред његово хапшење. Који су уосталом и помогли да Младић буде ухапшен. У све је била укључена и србијанска државна обавјештајна служба (БИA). Но, Додику није пало на памет да угрози ову истрагу."

"Наручена афера"

Е застаћемо мало на овом цитату преузетом из магазина "Дани", број 731, са потписом Џенане Каруп-Друшко. Кренимо редом. "Независне" су под истрагом зато што су нелегално објавиле списак прислушкиваних бројева. Новинарка Каруп-Друшко сматра да је то наручена афера. Можда је у праву. Aли како новинарка дознаје да су наручиоци афере знали о каквим се бројевима ради? Како зна да се 90 посто објављених бројева "заиста прислушкује", и то не било како него "легално"? Одакле новинарка поуздано - а реченица је конструисана тако да не оставља простор за дилему - зна да се прислушкује 90 посто бројева? Још прецизније: одакле црпи податке да се "легално" прислушкује? Сада можемо поставити питање аналогно новинаркиној тврдњи: Да ли наручилац ових нових података које ова новинарка износи у своме тексту такође "одлично зна" да је понудио исто тако за јавност недопустиве информације као и "Независне"? И то очито с претензијом да су далеко поузданије и прецизније! Овдје сазнајемо да се ти бројеви заиста прислушкују и на тај начин овај извор информација још више "угрожава бројне истраге". Идемо даље. Како новинарка зна да није "пуштен нити један број" од "стотињак" бројева који су прислушкивани "по налогу Хашког трибунала"? Да ли новинарка црпи податке из Суда БиХ, одакле и долазе налози за прислушкивање, или чак из Хашког трибунала, па тако одаје и њихове стратегије прислушкивања? Или само нагађа, па тако компромитује рад ове двије институције? Или можда и она по нечијем налогу објављује понуђене податке? Новинарка зна и за прислушкиване телефоне у истрази током хапшења Ратка Младића. Како? Ко је дао те податке за магазин "Дани"? Из које институције? На основу чега наводи сада још двије важне додатне информације: да, као и увијек, Додик стоји иза свега у вези са објављивањем прислушкиваних бројева, као и да му није пало на памет да угрози ову истрагу? Aко је вјеровати овој несмотреној реченици новинарке Каруп-Друшко, онда је она успјела да ослободи Додика сваког приговора за ометање хапшења осумњичених за ратне злочине. Да ли новинарка можда замјера Додику што није опструисао истрагу о хапшењу Младића? Наведена реченица која се односи на Додика и његово учешће у афери рехабилитира Додика у сарајевској јавности и представља га као одговорног политичара који ради на приближавању БиХ Европи. Aко споменуту реченицу чисто логички тумачимо остаје још само једна могућност: да новинарка замјера Додику што је омогућио несметано прислушкивање и тако помогао да Младић буде лоциран и ухапшен.

Копања, Радончић и Барашин

У тексту даље сазнајемо детаље о неким новим аферама у Тужилаштву БиХ, махинацијама тужиоца Барашина и његовим потајним виђањима са "предметима истрага", а и то да Копањини и Радончићеви медији "штите Барашина", јер се не баве суштином истраге. Долазимо поново до дилеме како ће новинар који одговорно и честито ради истраживање о неком проблему износити претпостављене тајне податке Тужилаштва? Или можда сљедећи модел истраживачког новинарства ипак треба овако да гласи: "Дани су још 2009. године објавили детаље о истрази коју су својевремено водили ФМУП и Тужитељство БиХ поводом озбиљних индиција да власник Aваза 'прањем новца' у иностранству избјегава плаћање вишемилионских пореских обвеза."

Пазите сада, новинарка тврди да су "Дани" објавили "детаље истраге". Па не угрожава ли се тако на најдиректнији начин истрага? Није ли то директан притисак на рад Тужилаштва? A ко то даје новинарима податке директно из тока истраге? Ко је све могао бити или је био угрожен изношењем тих података? Даље нам новинарка нашироко пише о истражним подацима из наведеног случаја "прања новца" чија истрага је требало да буде професионално обављена и закључује да је тужилац Барашин "умјесто да се бави својим послом демантирао своју улогу у афери". Ево још једног податка. Новинарка зна шта ради, шта не ради, а поготово шта би требало да ради тужилац. Јавност је обавијештена о томе, али то у овом случају очито није ометање истрага које су можда ипак још увијек у току.

И коначно, неколико страница даље, у истим новинама иста новинарка износи важне детаље о судском процесу "злочиначкој организацији Зијада Турковића". Треба нагласити да је тај процес у току, да су свједоци бројни, да није нимало једноставно свједочити у том процесу, али читаоци "Дана" ће "из прве руке" (од Тужилаштва, Суда БиХ, од новинарке ???) сазнати најситније детаље попут: ко је с ким повезан у овом случају, ко је и како свједочио и шта је ко с ким договарао. Ех, у овом случају је ријеч о храброј новинарки која користи сва расположива средства са циљем објективног извјештавања и при томе не угрожава никакве истраге, а у случају "Независних новина" је ријеч о "монтираној Додиковој афери".

Не треба занемарити нити насловну страну најновијег броја магазина "Дани", на којој је са страшћу и фасцинацијом, као на плакатима најгледанијих америчких филмова, приказан лик ведрог, насмијаног, беспријекорно обученог младог човјека (Зијада Турковића) са оружјем у руци. Фасцинација или не, истраживање или не, прислушкивање или не, добивање података из надлежних правосудних институција или не, али слобода медија је сарајевским герилским новинама ништа друго него полигон за застрашивање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана