Тајкуни посебних намјера

Мирјана Кусмук

Управни одбор Хелсиншког комитета за људска права БиХ прихватио је неопозиву оставку Срђана Диздаревића на функцију предсједника те организације због одласка у пензију, саопштено је из Хелсиншког комитета.

Ову кратку вијест 20. марта објавили су сви медији у Сарајеву и понеки у Бањалуци и шире.

Афера "Хелсиншки комитет"

Нико Диздаревића није питао за разлоге изненадног пензионисања. Никоме није било чудно како то да се Срђан уморио од посла за који се тако страсно борио и због фотеље из Комитета недавно истјерао све оне који су могли да га угрозе, као Веру Јовановић или Бранку Инић.

Медији у ФБИХ нису објавили слова о ономе што зна цијела новинарска, политичка и НВО чаршија: да је Срђан Диздаревић приморан да се напрасно пензионише, јер су норвешки донатори открили да је проневјерио од 25 до 26.000 евра њиховог новца.

Ових дана Норвежани по Сарајеву траже адвокате да пишу тужбу, а сва новинарска и политичка чаршија, која о томе прича по кабинетима, редакцијама и кафанама, дала је новинарску бесу да јавност неће сазнати слова. У неформалним дискусијама на "јавну тајну" реагују на два начина. Први: Шта је 25.000 евра, ови у власти узели су више? Други: Не треба објављивати док суд не утврди шта се догодило.

И самим Норвежанима стало је да афера остане сакривена. Као разлог наводе да не желе да угрозе људска права осумњиченог Диздаревића. А у ствари неће да се сазна како су испали левати које су опљачкали локални преваранти.

Срђан Диздаревић је на изборима прије четири године закратко напустио НВО и отишао у политику. Био је члан УО Наше странке и кандидат за Парламент БиХ и начисто, као и та Наша странка, пропао.

Након неморалног и кратког излета из свијета НВО у свијет политике, уз помоћ оданих сарадника, вратио се на чело Хелсиншког комитета. Ријетки медији писали су тада да никада није ни отишао и да је из сјенке вукао конце, посебно држећи потпуну контролу над финансијама Комитета.

И у том времену и у сукобу интереса извршио је неколико нелегалних финансијских трансакција, а свој повратак на чело Комитета обезбиједио је дискредитацијом Вере Јовановић, која је проговорила како је новац Комитета долазио на нерезидентни рачун Куће људских права и нестао у непознатим џеповима?!

И док се Срђан Диздаревић ових дана бори да добије посао на Факултету Ејупа Ганића или како кажу проницљиви "лажни Валтер се враћа своме јату", почела је битка за контролу над остацима Хелсиншког комитета, који је оставио у фази потпуног распадања.

Док СДП БиХ, који је контролу над Хелсиншким изгубио када се Срђан посвађао са Златком, вуче потезе за повратак одметнутих, на другој страни тешку битку да задржи утицај води бивши уредник и власник "БХ Дана" Сенад Пећанин.

Они блиски Хелсиншком комитету кажу да Пећанин, који је члан УО Комитета, као и увијек, и сада има подршку служби и параслужби чији је експонент. Још од почетка рата у БиХ, који је дочекао као портпарол тадашњег министра полиције, тајкуна Алије Делимустафића, Пећанин је са њим до данас у нераскидивој вези и за његово "јато" никада није престао да одрађује медијску дискредитације таргетираних мета. У томе моје лично искуство није мало, али то није тема овог текста.

- Пећанин ради и сада оно што је радио одувијек, одрађује послове за обавјештајне структуре повезане са тајкунима - потврђују упућени из Хелсиншког комитета.

И неће се Пећанин у тој борби предати лако, јер и он и они за које ради знају колико је Хелсиншки комитет моћно оружје и колико се ствари у међународној дипломатији одрађује преко њега. Ипак се очекује да неће директно јуришати на функцију предсједника него да ће као свог фаворита истурити Жарка Папића.

Папић је фаворит и његове колегинице Душке Јуришић, која је такође члан УО Комитета, али и новинара који се одрекао професије одлуком да зарад "вишег циља" не објави разлоге одласка Диздаревића у напрасну пензију.

Случај Алић и Токача

Бранилац лика и дјела Срђана Диздаревића у Хелсиншком комитету годинама био је и Синан Алић, предсједник и једини члан НВО "Истина, правда и помирење" из Тузле и истовремено члан УО Комитета, који се ревносно и брутално обрачунавао са свим Срђановним "непријатељима".

НВО "Истина, правда и помирење" основана је са једним циљем, а то је да одбрани починиоце ратног злочина над војницима ЈНА масакрираним на Брчанској Малти у тренутку када су мирно напуштали тај град. Због његовог преданог рада на одбрани злочина, ангажман ове НВО могао би се назвати: "Лаж, неправда и сукоб".

Алићева НВО годишње је из општинског буџета Тузле, којом је владао Јасмин Имамовић из СПД-а, добијала 130.000 КМ. Предсједник и једини члан Синан Алић никада није оправдао новац, а када се у Тузли због тога нашао на мети критика истог часа је због свог "храброг рада" постао жртва напада анонимног и никада идентификованог нападача.

У марту 2010. године владе Норвешке, Швајцарске и Шведске поднијеле су Тужилаштву БиХ кривичну пријаву против директора Истраживачко-документационог центра Мирсада Токаче због проневјере великог износа донаторских средстава која је примао по основу пројеката финансираних из тих земаља. Пријава је упућена у тајности путем амбасада Норвешке, Швајцарске и Шведске, а у тајности се одвија и суђење у Сарајеву. Опет, новинарска беса!

Токача се терети да је отуђио од четири до пет милиона КМ донација, али они који су са њим у контакту кажу да га то не секира много. Недавно је у разговору са једном колегиницом из НВО сектора, која га је питала шта му је то требало, јер ће сада донатори теже одобравати новац за пројекте, узвратио: Ко је вама крив кад сте будале. Ја сам спреман да робијам годину-двије за пет милиона.

Обесправљене жртве

Нажалост, нису ово једини примјери како су они који су добијали новац да држе лекције о правној држави и транспарентности у располагању јавним новцем на дјелу показали властито "поштење".

Нису ово прве афере које потресају НВО сектор, јер и раније се јавно говорило о рекетирању бизнисмена, застрашивању и уцјенама типа: "Дај паре да те не прозивамо".

Велики дио НВО сектора у овој земљи одавно није коректив друштва, него инструмент за остварење властитих интереса, али и интереса политичких и финансијских центара моћи по чијим налозима врше таргетирање и дискредитацију људи.

Било је и оних у том сектору који су се осмјелили да јавно проговоре о злоупотребама и упозоре да то чиме се баве "бизнисмени из НВО" није ни циљ, ни смисао цивилног друштва, али су платили високу цијену елиминације из јавног живота и проказивања. Најсрамнији примјер је "одстрел" проф. др Уге Влаисављевића са чела ПЕН центра, којег су у тој хајци звали чак и фашистом само зато што се није уклапао у једноумље владара НВО.

Није боље прошао ни предсједник Хелсиншког одбора РС Бранко Тодоровић, чије проказивање је почело прије више од десет година када није пристао да са Диздаревићем и Пећанином штити људска права терориста из "алжирске групе".

Много су правих и здравих у јавном животу у БиХ проказали и дискредитовали што челни људи НВО сектора, што њихови владари из сјене, а жртве нису имале начин да се заштите. За њих нису важила људска права, они нису имали гдје и од кога да траже правду и одштету за нападе и лажи "светих НВО крава".

Када новинар напише текст о нечему и никоме, он одговара по Закону о заштити од клевете, али када некога лажно прокажу "тајкуни посебних намјера" из НВО сектора он нема инструменте да се одбрани.

Сваком демократском друштву потребан је јак НВО сектор који ће упозоравати на аномалије и бити његов коректив. На западу се људи углавном волонтерски баве тим пословима, а код нас, као у свим несређеним друштвима, рад у НВО је начин да се брзо и безболно обогатиш. Поред донација, већина НВО има додатне изворе прихода од политичких и интересних лобија за које одрађују посао.

И док се спрема битка за контролу над остацима Хелсиншког комитета између СДП-а и Пећанина, на другој страни дјечаци које је изњедрио ACIPS: Реуф Бајровић, његов друг Емир Суљагић и њихова нова политичка инвестиција Жељко Комшић врше предизборно престројавање.

Оне НВО организације које Бајровић кешира великим новцем NED-а мудро се позиционирају за изборе преузимајући контролу из позадине над ТВ станицама, РАК-ом и маркетиншким агенцијама за своје политичке фаворите.

У исто вријеме пензионисани заставник ЈНА из Бањалуке, крштен у војног аналитичара Гостимир Поповић позива на "медијску офанзиву у РС с циљем заустављања ширења и прихватања ставова о потреби уласка у NATO".

Све чешће се осјећам као прави задњи папак којем послушне незналице, аматери и безимени полтрони сваког дана атакују на здраву памет. Једина срећа је што ћу Гостимирову медијску офанзиву гледати из публике. Кокице и "кока-колу", молим.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана