Сви смо ми Шојић

Ситуацију је привремено спасио Уставни суд који је одлучио да је Крајина министар до оцјене уставности његове смјене.

Кампања

Овај потез Будимира почетак је предизборне кампање која ће се у бошњачком бирачком тијелу, сасвим је извјесно, водити на живот и смрт између СДА и СДП-а.

Упућени тврде да је и овај Будимиров потез, који је изазвао општи хаос и блокаду, диригован из СДА. Тако је, иако има осам мјесеци до избора, сурова политичка борба достигла тачку усијања већ на самом старту изборне године.

Већ одавно је јасно да ће се кампања за ове изборе водити прљаво и да ће једина стратегија оних који јуришају на власт бити оптуживања конкурентског политичког табора.

Очекивати је да у кампањи неће бити ни програма ни обећања, него ће се странке базирати на изношењу прљавог веша и плашењу бирача по оној: ако не гласате за нас, тешко вама, јер ће владати они други.

У ситуацији у којој се борба на све или ништа води између СДП-а и СДА, реалну шансу да профитира на овим изборима у ФБиХ има Савез за бољу будућност Фахрудина Радончића.

СББ се поодавно дистанцирао од главних играча политичке кризе, стао на страну бирача на које Будимир није мислио када им је смјеном Крајине угрозио егзистенцију, а позиција Радончића на мјесту министра безбједности и његове најаве да ће покренути цунами у борби против корупције и криминала дају му озбиљне шансе за изборни успјех.

Аналитичари су склони да Радончићев већ заузети политички дискурс дефинишу као "синдром Вучић", будући да је 20 година пљачкани народ првенствено жељан правде.

Опасности од СББ-а свјестан је и СДП, па је разаслао упутство чланству да против Радончића ступи у интернет борбу лажним налозима и повеже га са српском мафијом и четничким покретима. Иако је из СДП-а услиједило негирање постојања таквог упутства, мало ко ће повјеровати да је то истина.

Судећи према досадашњем распореду политичких актера, ХДЗ БиХ на изборима неће морати ништа ни да обећава, јер су они хрватско бирачко тијело добили досљедном борбом за рјешавање хрватског питања кроз имплементацију пресуде "Сејдић-Финци".

ХДЗ БиХ реално и нема с ким да се такмичи за гласове Хрвата, јер нови лидер ХДЗ-а 1990. Мартин Рагуж на самом старту има реалне шансе за пропаст будући да је већ етикетиран као ново кукавичије јаје подметнуто Хрватима.

И док у ФБиХ кампања СДА против СДП-а траје пуном жестином, слично се догађа и у Републици Српској гдје је СДС у пуном капацитету кренуо у кампању против СНСД-а.

Занимљиво је да се сви понашају као да никада нису били дио власти, а и СДА и СДС, али и СББ јесу. СДА је још у Влади ФБиХ, СДС је тек недавно послије раскидања споразума са СНСД-ом изашао из Савјета министара, а Радончић је још министар.

У аргументима којима се боре, прљавом вешу који износе и недостатку изборне стратегије и понуде, и СДС и СДА показују да им је једина стратегија власт до које ће доћи кроз освету, прљавштину, негацију и опструкцију ама баш свега. 

Кандидати

За разлику од ФБиХ у којој се битка углавном води око што већег броја посланичких мјеста, у РС политичка борба ће се водити и за мјесто предсједника Републике.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик још у јулу обзнанио је своју кандидатуру за функцију коју и сада врши, а потом је рекао да ће кандидат СНСД-а за члана Предсједништва БиХ из РС бити Игор Радојичић.

Ово кадровско рјешење је под упитником, будући да Радојичић као Црногорац не може бити кандидат уколико у складу са пресудом "Сејдић-Финци" не дође до промјене Устава БиХ.

У том вакууму калкулише се да би Небојшу Радмановића, који је други мандат у Предсједништву, када је СНСД у питању, могли да замијене Никола Шпирић или Средоје Новић или неко трећи, никад се не зна…

И док је и када су кадровске понуде СНСД-а у питању и даље има непознаница, у СДС-у се тек ништа не зна.

Оно што је извјесно је да ће СДС на изборе изаћи са ПДП-ом Младена Иванића и НДП-ом Драгана Чавића.

Дуго већ се воде разговори о кандидатима за функције предсједника РС и члана Предсједништва БиХ, али све на крају зависи од СДС-а.

Још се не зна да ли ће Босић бити кандидат за неку од функција, као ни шта ће у том случају припасти Иванићу, а већ из самог СДС-а испливавају и друге кандидатуре.

Градоначелник Бијељине Мићо Мићић открио је да ће бити кандидат за неку од функција, што ће се знати у марту. Иако Мићић није открио на коју функцију типује, познато је да је то функција предсједника РС.

Мићић за то има подршку старе СДС гарде, што је јасно послије његовог присуства паралелној прослави Дана МУП-а РС у Београду и прослави крсне славе РС у Центру "Сава" у организацији НВО "РС - част отаџбине" коју чине бивши полицајци (Каришик, Томач, Кијац, Мачар…) бивши министри (Козић, Тохољ…) и официри (Јосиповић, Зељаја…)

Непознато је и како ће се понашати Мирко Шаровић, који такође има амбиције за кандидатуру за предсједника РС, а подржава га јак СДС "паљански лоби". Ни амбиције Огњена Тадића нису мале, а крила му дају рејтинзи које има у истраживањима јавног мњења.

Уколико СДС одлучи да кандидује свог кандидата за мјесто предсједника РС, кандидатура за другу функцију, члана Предсједништва БиХ могла би припасти лидеру ПДП-а Младену Иванићу. Мада се у СДС-овом табору већ може чути да Иванићу не треба изаћи у сусрет јер он нема изборну базу.

Залет за октобарске изборе главни политички ривали СНСД и СДС почели су из Бањалуке постављањем "младих лидера" на мјесто предсједника градских одбора и избором нових чланова тих партијских организација.

Србија

О томе да ли и Србију чекају ванредни избори Александар Вучић ће одлучити овог викенда. Много тога зависи од битке у ДС-у, јер ако Борис Тадић преузме странку, шансе за расписивање избора су веће.

Иако све зависи од тога, али и од још једног састанка Вучића са представницима ЕУ, евентуална одлука да избора не буде била би велико изненађење будући да Вучић у овом часу има изузетно висок рејтинг, око 46 одсто међу опредијељенима. Тешко је вјеровати да ће пропустити такву шансу. 

На јесен су избори и на Косову (о којима Срби појма немају), а ту су и избори у ЕУ који још нису расписани, али је и тамо закулисна борба за функције одавно почела.

И док се БиХ, Србија и ЕУ спремају за изборе, британски "Економист" објављује занимљиво истраживање о могућим социјалним ударима изазваним економском кризом.

Случајно или не, према том истраживању, у алармантној црвеној зони су Грчка и БиХ у којима се предвиђају социјални немири и најављује "арапско прољеће".

У наранџастом пољу, зони високог ризика, је пет држава региона од којих су три чланице ЕУ: Румунија, Бугарска и Хрватска.

Словенија и Србија су у зони средњег ризика и власт у њима не мора да брине да ће штрајкови и немири да је угрозе, јер их неће бити.

Ако је вјеровати "Економисту", Србија на изборе може опуштено, али "црвена зона" БиХ опасна је у години у којој народ бира. Једни ће рећи да је прогноза реална, а други да ће центри изван земље радити на баш тако пројектованом сценарију.

Док не прођу избори Пањковићу, сви смо ми Шојић. Срећна вам изборна година!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.