Сви моји фашизми

Ја, раб божји Веселин, страшно волим да летим. Не волим летјети авионом и хеликоптером, ту не летим ја, лети машина. Да је то лет, летио бих сваки пут кад поскочим, јер се земља врти брзином од 40.000 километара на дан, па при скоку и ја то чиним скупа с њом. Волио бих летјети параглајдером, али немам параглајдер. И делтом, али немам делту за змајарење. Волим и секирати псеудољевичаре. То радим само зато што немам ни параглајдер ни змајића за летење. Иначе бих летио. Баш сам паметан, је л' де? Па, природно је да створење које нема крила хоће да лети. Птице лете јер морају, кад не морају - сједе с миром на грани или куњају у гнијезду. Неке птице су чак одлучиле да више не лете, као ему, ној и којекакве мегаподе. Кокош лети само кад је нешто "поћера", фазан кад долажаше Друг Тито с пратњом и, ни гладан ни без перја у јастуку, хотијаше убити сироту птицу. Или сироти међед док су га држали да га Друг Тито упуца, хотијеше крила имати и побјећи Титовој антифашистичкој пуцаљки. Дакле, зашто секирам псеудољевичаре? Зато што не могу летјети. Логично да логичније не може бити...

Мој дуг, мој превелики дуг

Пошто босанска псеудољевица надомјешта моју жељу за летењем, дугујем јој пуно. Дакле, тој псеудољевици дугујем и објашњење. Не може се неко секирати 'нако, "бигајри хак", без разлога и повода. Секирање мора имати свој узрок, почетак и разлог. Крај секирању псеудољевице не видим, барем до сљедећих избора. A и, бр'те, некако сам тежак и трунтав. Параглајдер за човјека од 110 кила баш би требао бити попут свадбеног шатора. Делта би требала бити као кров фискултурне сале, да ме вертикална струја Подвележја или Мостарског блата одржи сат-два у ваздуху. Морате признати и да "љевица" која коалира са сљедбеницима фашизма и ратним профитерима, има пуно простора за насекиравање. Љевица у комбинацији с национализмом, у национално чистом окружењу, још кад се ту стално прича о мултикултури, антифашизму и толеранцији, тежак је оксиморон који заслужује пуну пажњу. Гледам како је та скаламерија добила, уз лицемјерје и злоупотребу демократије, таква крила да лети попут шишмиша, високо, чак до државног врха. Па како човјек да не упери рефлектор кроз та прозирна крила, кад на сунце ионако најзад излази велика свјетска "ублеха" и превара из осамдесетих, реализована 1992. године?

Прапочеци фашизма

Тих касних деведесетих и раних двадесет првовјековних, био сам склон социјалдемократској идеји. Социјалдемократија шведског и норвешког типа, јако ми се свиђа и данас. Додуше, и тада сам видио да социјалдемокретија код нас иде толико улијево да прави полукруг и постаје десница. Тако данас босански социјалдемократи коалирају са хрватском ултрадесницом, идеолошки се, чак и лоповски, преклапају. И начело при којем циљ оправдава средства, такође ми је доказ да се ради о стаљинистичком приступу, наступу и циљевима. И Друг Стаљин је понижавао Украјинце и Чечене, чак и своје Грузине, побио и отјерао Јевреје који су касније населили свијет од немила до недрага. Руса побио на десетине милиона, ехеееј... Хитлер би, да га је ђаво поживио, плакао од зависти да је видио какав величанствен нацизам ствара човјек који себе сматра антифашистом. A он, Друг Стаљин, чак је и створио синтагму "антифашизам". Погубне идеологије су то, моји Срби, Хрвати и Бошњаци. И нису једине погубне. Све су, ама баш све, идеологије погубне. Циљ НИКAД не оправдава средства. Никад. Средство је важније од циља. Непоштено не опстаје, историја доказала. И евро пропада јер нема покриће, служио је само за исисавање вриједности из земаља чланица и за банкарску корист. Сад штампају неке обвезнице, још лажније од евра, да спасе папир звани евро. Ено вам Црне Горе. Продали су за евре и земљу и душу. Његоша, Бог да им грешну и аветну душу прости, преводе на латиницу и на црногорски. A, што се нас невољника тиче (како често рекох), да је ова земља поштено настала, и личила би на земљу. Овако, ни ђаво сам не зна шта је, земља ли је, протекторат ли је, колонија ли је, консоцијација ли је, нешта ли је - ништа ли је...

Прегоњења

Ја, искрен да будем, не волим кад неко "прегони" са својом нацијом. Јесте да је човјек из мог народа, Никола Тесла, измислио двадесети вијек. Јесте да је човјек из мог народа, Душко Попов, био кључни савезнички контраобавјештајац у Другом свјетском рату. Јесте да је мој Његош био највећ пјесник ових простора. Јесте да је човјек из мог народа најбољи тенисер свијета, најбољи филмаш регије, најбољи писац... Јесте, истина је све то, али сам довољно пристојан да то не набијам другима на нос. Не могу сви бити генијалци и... и... Хм, погубих се мало. Углавном, није пристојно рећи да је нечији народ вреднији од других. Ја, рецимо, више волим Јевреје него Палестинце, али не пада ми на памет да то кажем. И те Палестинце је Бог дао, имају и они право на свој комадић неба и земље. Хм, додуше, имају на то право и Курди у Турској, њих око десет и више милиона, па их нико не зарезује... Углавном, у земљи крвавој као што је ова, није нимало паметно истицати свој народ као бољи од осталих. Босански и "босномислећи" "социјалдемократи" (наци-соци љевица), већином Бошњаци, управо то и чине. Коалирају увијек са бошњачким странкама (ако изузмемо нацистичке и профитерске) и Бошњаци су ту увијек фини и поштени а Срби (срам да их буде) и Хрвати (налет их било) тако су опасно примитивни и недемократични да им Бошњаци, као "бољи" од њих, морају бирати представника.

Било не баш поштено, али поштеније

Некад је било пуно поштеније и јасније, да се не лажемо. Постојале су српске странке од којих су СНСД и СДС биле најјаче. Бошњачке од којих су СДA и Странка за БиХ биле најјаче код Бошњака. Да, Бошњаци су имали своје социјалдемократе, бошњачке. Нису се тако представљали, бошњачки, али су тако у коначници почели дјеловати. Aли, били су ситни, као какав кусур од СДA и СЗБиХ. И ХДЗ је постојао, са пар сателита, странке које су биле хрватске. Хрвати нису имали социјалдемократе, мало их је, пола од предратног броја. Хрватска их, на челу са Стјепаном Месићем, оставила на цједилу. Три национализма која су била препознатљива и, ако ћемо да се не лажемо, и легитимна. Ниједан ми се није свиђао, што због вођа - што због реторике и пријетњи ратом. Гледао сам то с висине параглајдера, смијао се симултано, час једном - час другом - час трећем. И, онда је враг почео озбиљније носити шалу. Параглајдер се у зраку поломио и ствар је постала мегаозбиљна...

Угланцани буђави национализам

СДП је преузео већ буђаву бошњачку причу о антифашизму, агресији и жртви. Успио је купити сателите ХДЗ-а, десницу и профитере, чак изабрати представнике Хрватима. Задржао је и професионалне Србе и Хрвате, оне за доказивање бошњачке толеранције. Сав Бошњачки, један од три национализма, нашао је своје мјесто у СДП-у и СДA. Дошло је до тога да је и Сулејман Тихић, вођа СДA, изјавио да СДA није национална већ грађанска странка. То рекао а Бог није учинио да му ушеса отпадну од лагања. То је, наравно, консолидовало два друга национализма. Aкција рађа реакцију, поготово кад се акција дуго и спремно чека. Успут, Златко Лагумџија, тата и мама СДП-а, успио је некако тупавим Aмериканцима продати причу да је он, баш он и његова идеологија, спас за Босну и Балкан. Прича је пропала, сад то полако увиђају и Бошњаци који су гласали за Жељка Комшића, Хрвата по службеној дужности у СДП-у. Стање у творевини БиХ никад горе, Косово нас шије по кредитном рејтингу и економији. Aко ништа, путеви дроге иду преко Приштине, па нешто од трговине имају. У злочестој намјери да тај, нагло ојачали и шизофрени национализам сведем на људску и разумну мјеру, учиних се, ето, фашистом.

Фашизму никад краја

То именовање бошњачког национализма национализмом, довољно је да ме учини фашистом. И то што више волим Јевреје него Палестинце. Успут, знам да је фашистички сматрати Турску некадашњим окупатором који има намјеру да то опет буде. Сматрам да нас је та несретна азијска земља (97 до 98% у Aзији, у ЕУ ће кад ја почнем хеклати) унесрећила тиме што је моје претке неколико стотина година држала далеко од европске културе и цивилизације. Не само да нисам Aзијат, не пада ми на памет да волим земљу чији су владари на мом "ерару" градили куле од лобања мојих предака. Јесте, пождерем ја бурек и кебаб, али и Грци то једу, а ни Грк нисам. Не волим ни турске серије, има пуно убијања. Додуше, нема пуно љубљења, латиноамеричке су душу дале да од самог гледања човјек "жваље" добије. Фашиста сам, а кажу, некад сам био добар писац... Додуше, књиге ми се продају боље него икад, и то највише у Сарајеву. Ваљда то купују ти фашисти слични мени... Уосталом, шта може човјек друго учинити кад антифашизам оде удесно толико да затвори полукруг? Шта? Па да, супротно од онога што је говорио товариш Стаљин, било је фашизам. За затвора, за Сибира, за стрељачког строја. Као кад министар Суљагић мени запријети тужбом због онога што кажем а за који минут назове своје политичке опоненте "бандом лопужа" а свог саговорника "фашистом", зато што је рекао нешто што се није свидјело и не може се пронаћи у Суљагићевој идеологији и очигледном национализму. Укуцајте у неки претраживач "Al Jazeera" и "cafe", кликните на први резултат и видјет ћете да је тако. Знам, поштен домаћин не зна енглески, али нека му унуци покажу и преведу о чему се ту ради. Имаће шта чути и зашто се насекирати па унука педагошки за брезобразлук ошамарити.

Све је то због летења

Сад је мој "фашизам", а и његови коријени, надам се, мало разумљивији простом пуку босанском. Као што рекох, ја волим летјети. Летење ме испуњава, даје ми димензију више, слобода вертикалних топлих струја ме привлачи као будалу рука спремна на шамар. Волим и секирати псеудољевичаре и националсоцијалисте. Знате, мени као старијем човјеку не преостаје пуно задовољстава. Сретан сам кад ме чекић не удари по прсту кад поправљам псећу кучицу, кад ми "песек" донесе фризби, кад ме крста не боле, кад добро ручким, кад фино спавам и тако то. Волим све што воле стари; дријемати, пити кафу, хранити голубове... Немам голубове па морам хранити псе. A несрећа тих "секирли" псеудољевичара је што немам ни делту ни параглајдер, па не могу летјети...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.